Proverbiorum 15
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Responsio mollis frangit iram; sermo durus suscitat furorem.
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2Lingua sapientium ornat scientiam; os fatuorum ebullit stultitiam.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3In omni loco, oculi Domini contemplantur bonos et malos.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4Lingua placabilis lignum vitæ; quæ autem immoderata est conteret spiritum.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5Stultus irridet disciplinam patris sui; qui autem custodit increpationes astutior fiet. In abundanti justitia virtus maxima est: cogitationes autem impiorum eradicabuntur.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6Domus justi plurima fortitudo, et in fructibus impii conturbatio.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7Labia sapientium disseminabunt scientiam; cor stultorum dissimile erit.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8Victimæ impiorum abominabiles Domino; vota justorum placabilia.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9Abominatio est Domino via impii; qui sequitur justitiam diligitur ab eo.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10Doctrina mala deserenti viam vitæ; qui increpationes odit, morietur.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11Infernus et perditio coram Domino; quanto magis corda filiorum hominum !
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12Non amat pestilens eum qui se corripit, nec ad sapientes graditur.]
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13[Cor gaudens exhilarat faciem; in mœrore animi dejicitur spiritus.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14Cor sapientis quærit doctrinam, et os stultorum pascitur imperitia.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15Omnes dies pauperis, mali; secura mens quasi juge convivium.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16Melius est parum cum timore Domini, quam thesauri magni et insatiabiles.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17Melius est vocari ad olera cum caritate, quam ad vitulum saginatum cum odio.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18Vir iracundus provocat rixas; qui patiens est mitigat suscitatas.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19Iter pigrorum quasi sepes spinarum; via justorum absque offendiculo.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20Filius sapiens lætificat patrem, et stultus homo despicit matrem suam.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21Stultitia gaudium stulto, et vir prudens dirigit gressus suos.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22Dissipantur cogitationes ubi non est consilium; ubi vero sunt plures consiliarii, confirmantur.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23Lætatur homo in sententia oris sui, et sermo opportunus est optimus.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24Semita vitæ super eruditum, ut declinet de inferno novissimo.]
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
25[Domum superborum demolietur Dominus, et firmos faciet terminos viduæ.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26Abominatio Domini cogitationes malæ, et purus sermo pulcherrimus firmabitur ab eo.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27Conturbat domum suam qui sectatur avaritiam; qui autem odit munera, vivet. Per misericordiam et fidem purgantur peccata: per timorem autem Domini declinat omnis a malo.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28Mens justi meditatur obedientiam; os impiorum redundat malis.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29Longe est Dominus ab impiis, et orationes justorum exaudiet.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30Lux oculorum lætificat animam; fama bona impinguat ossa.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31Auris quæ audit increpationes vitæ in medio sapientium commorabitur.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32Qui abjicit disciplinam despicit animam suam; qui autem acquiescit increpationibus possessor est cordis.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33Timor Domini disciplina sapientiæ, et gloriam præcedit humilitas.]
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.