Proverbiorum 5
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Fili mi, attende ad sapientiam meam, et prudentiæ meæ inclina aurem tuam:
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2ut custodias cogitationes, et disciplinam labia tua conservent. Ne attendas fallaciæ mulieris;
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3favus enim distillans labia meretricis, et nitidius oleo guttur ejus:
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4novissima autem illius amara quasi absinthium, et acuta quasi gladius biceps.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Pedes ejus descendunt in mortem, et ad inferos gressus illius penetrant.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Per semitam vitæ non ambulant; vagi sunt gressus ejus et investigabiles.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Nunc ergo fili mi, audi me, et ne recedas a verbis oris mei.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Longe fac ab ea viam tuam, et ne appropinques foribus domus ejus.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Ne des alienis honorem tuum, et annos tuos crudeli:
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10ne forte implentur extranei viribus tuis, et labores tui sint in domo aliena,
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11et gemas in novissimis, quando consumpseris carnes tuas et corpus tuum, et dicas:
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12Cur detestatus sum disciplinam, et increpationibus non acquievit cor meum,
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13nec audivi vocem docentium me, et magistris non inclinavi aurem meam?
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14pene fui in omni malo, in medio ecclesiæ et synagogæ.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Bibe aquam de cisterna tua, et fluenta putei tui;
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16deriventur fontes tui foras, et in plateis aquas tuas divide.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Habeto eas solus, nec sint alieni participes tui.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Sit vena tua benedicta, et lætare cum muliere adolescentiæ tuæ.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Cerva carissima, et gratissimus hinnulus: ubera ejus inebrient te in omni tempore; in amore ejus delectare jugiter.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Quare seduceris, fili mi, ab aliena, et foveris in sinu alterius?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Respicit Dominus vias hominis, et omnes gressus ejus considerat.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Iniquitates suas capiunt impium, et funibus peccatorum suorum constringitur.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23Ipse morietur, quia non habuit disciplinam, et in multitudine stultitiæ suæ decipietur.]
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.