Proverbiorum 28
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Fugit impius nemine persequente; justus autem, quasi leo confidens, absque terrore erit.
1Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2Propter peccata terræ multi principes ejus; et propter hominis sapientiam, et horum scientiam quæ dicuntur, vita ducis longior erit.
2Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3Vir pauper calumnians pauperes similis est imbri vehementi in quo paratur fames.]
3Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4[Qui derelinquunt legem laudant impium; qui custodiunt, succenduntur contra eum.
4Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5Viri mali non cogitant judicium; qui autem inquirunt Dominum animadvertunt omnia.
5Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6Melior est pauper ambulans in simplicitate sua quam dives in pravis itineribus.
6Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7Qui custodit legem filius sapiens est; qui autem comessatores pascit confundit patrem suum.
7Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8Qui coacervat divitias usuris et fœnore, liberali in pauperes congregat eas.
8Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9Qui declinat aures suas ne audiat legem, oratio ejus erit execrabilis.
9Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10Qui decipit justos in via mala, in interitu suo corruet, et simplices possidebunt bona ejus.
10Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11Sapiens sibi videtur vir dives; pauper autem prudens scrutabitur eum.
11Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12In exsultatione justorum multa gloria est; regnantibus impiis, ruinæ hominum.
12Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13Qui abscondit scelera sua non dirigetur; qui autem confessus fuerit et reliquerit ea, misericordiam consequetur.
13Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14Beatus homo qui semper est pavidus; qui vero mentis est duræ corruet in malum.
14Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15Leo rugiens et ursus esuriens, princeps impius super populum pauperem.
15Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16Dux indigens prudentia multos opprimet per calumniam; qui autem odit avaritiam, longi fient dies ejus.
16Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17Hominem qui calumniatur animæ sanguinem, si usque ad lacum fugerit, nemo sustinet.
17Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18Qui ambulat simpliciter salvus erit; qui perversis graditur viis concidet semel.
18Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19Qui operatur terram suam satiabitur panibus; qui autem sectatur otium replebitur egestate.]
19Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20[Vir fidelis multum laudabitur; qui autem festinat ditari non erit innocens.
20Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21Qui cognoscit in judicio faciem non bene facit; iste et pro buccella panis deserit veritatem.
21Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22Vir qui festinat ditari, et aliis invidet, ignorat quod egestas superveniet ei.
22Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23Qui corripit hominem gratiam postea inveniet apud eum, magis quam ille qui per linguæ blandimenta decipit.
23Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24Qui subtrahit aliquid a patre suo et a matre, et dicit hoc non esse peccatum, particeps homicidæ est.
24Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25Qui se jactat et dilatat, jurgia concitat; qui vero sperat in Domino sanabitur.
25Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26Qui confidit in corde suo stultus est; qui autem graditur sapienter, ipse salvabitur.
26Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27Qui dat pauperi non indigebit; qui despicit deprecantem sustinebit penuriam.
27Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28Cum surrexerint impii, abscondentur homines; cum illi perierint, multiplicabuntur justi.]
28Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.