Proverbiorum 17
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Melior est buccella sicca cum gaudio quam domus plena victimis cum jurgio.
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2Servus sapiens dominabitur filiis stultis, et inter fratres hæreditatem dividet.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3Sicut igne probatur argentum et aurum camino, ita corda probat Dominus.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4Malus obedit linguæ iniquæ, et fallax obtemperat labiis mendacibus.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5Qui despicit pauperem exprobrat factori ejus, et qui ruina lætatur alterius non erit impunitus.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6Corona senum filii filiorum, et gloria filiorum patres eorum.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7Non decent stultum verba composita, nec principem labium mentiens.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8Gemma gratissima exspectatio præstolantis; quocumque se vertit, prudenter intelligit.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9Qui celat delictum quærit amicitias; qui altero sermone repetit, separat fœderatos.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10Plus proficit correptio apud prudentem, quam centum plagæ apud stultum.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11Semper jurgia quærit malus: angelus autem crudelis mittetur contra eum.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12Expedit magis ursæ occurrere raptis fœtibus, quam fatuo confidenti in stultitia sua.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13Qui reddit mala pro bonis, non recedet malum de domo ejus.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14Qui dimittit aquam caput est jurgiorum, et antequam patiatur contumeliam judicium deserit.]
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15[Qui justificat impium, et qui condemnat justum, abominabilis est uterque apud Deum.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16Quid prodest stulto habere divitias, cum sapientiam emere non possit? Qui altum facit domum suam quærit ruinam, et qui evitat discere incidet in mala.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17Omni tempore diligit qui amicus est, et frater in angustiis comprobatur.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18Stultus homo plaudet manibus, cum spoponderit pro amico suo.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19Qui meditatur discordias diligit rixas, et qui exaltat ostium quærit ruinam.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20Qui perversi cordis est non inveniet bonum, et qui vertit linguam incidet in malum.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21Natus est stultus in ignominiam suam; sed nec pater in fatuo lætabitur.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22Animus gaudens ætatem floridam facit; spiritus tristis exsiccat ossa.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23Munera de sinu impius accipit, ut pervertat semitas judicii.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24In facie prudentis lucet sapientia; oculi stultorum in finibus terræ.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25Ira patris filius stultus, et dolor matris quæ genuit eum.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26Non est bonum damnum inferre justo, nec percutere principem qui recta judicat.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27Qui moderatur sermones suos doctus et prudens est, et pretiosi spiritus vir eruditus.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28Stultus quoque, si tacuerit, sapiens reputabitur, et si compresserit labia sua, intelligens.]
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.