Proverbiorum 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Fili mi, ne obliviscaris legis meæ, et præcepta mea cor tuum custodiat:
1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2longitudinem enim dierum, et annos vitæ, et pacem, apponent tibi.
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3Misericordia et veritas te non deserant; circumda eas gutturi tuo, et describe in tabulis cordis tui:
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4et invenies gratiam, et disciplinam bonam, coram Deo et hominibus.
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5Habe fiduciam in Domino ex toto corde tuo, et ne innitaris prudentiæ tuæ.
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6In omnibus viis tuis cogita illum, et ipse diriget gressus tuos.
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7Ne sis sapiens apud temetipsum; time Deum, et recede a malo:
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8sanitas quippe erit umbilico tuo, et irrigatio ossium tuorum.
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9Honora Dominum de tua substantia, et de primitiis omnium frugum tuarum da ei:
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10et implebuntur horrea tua saturitate, et vino torcularia tua redundabunt.]
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11[Disciplinam Domini, fili mi, ne abjicias, nec deficias cum ab eo corriperis:
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12quem enim diligit Dominus, corripit, et quasi pater in filio complacet sibi.
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13Beatus homo qui invenit sapientiam, et qui affluit prudentia.
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14Melior est acquisitio ejus negotiatione argenti, et auri primi et purissimi fructus ejus.
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15Pretiosior est cunctis opibus, et omnia quæ desiderantur huic non valent comparari.
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16Longitudo dierum in dextera ejus, et in sinistra illius divitiæ et gloria.
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17Viæ ejus viæ pulchræ, et omnes semitæ illius pacificæ.
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18Lignum vitæ est his qui apprehenderint eam, et qui tenuerit eam beatus.
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19Dominus sapientia fundavit terram; stabilivit cælos prudentia.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20Sapientia illius eruperunt abyssi, et nubes rore concrescunt.]
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21[Fili mi, ne effluant hæc ab oculis tuis. Custodi legem atque consilium,
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22et erit vita animæ tuæ, et gratia faucibus tuis.
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23Tunc ambulabis fiducialiter in via tua, et pes tuus non impinget.
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24Si dormieris, non timebis; quiesces, et suavis erit somnus tuus.
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25Ne paveas repentino terrore, et irruentes tibi potentias impiorum.
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26Dominus enim erit in latere tuo, et custodiet pedem tuum, ne capiaris.]
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27[Noli prohibere benefacere eum qui potest: si vales, et ipse benefac.
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28Ne dicas amico tuo: Vade, et revertere: cras dabo tibi: cum statim possis dare.
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29Ne moliaris amico tuo malum, cum ille in te habeat fiduciam.
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30Ne contendas adversus hominem frustra, cum ipse tibi nihil mali fecerit.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31Ne æmuleris hominem injustum, nec imiteris vias ejus:
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32quia abominatio Domini est omnis illusor, et cum simplicibus sermocinatio ejus.
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33Egestas a Domino in domo impii; habitacula autem justorum benedicentur.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34Ipse deludet illusores, et mansuetis dabit gratiam.
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35Gloriam sapientes possidebunt; stultorum exaltatio ignominia.]
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.