Proverbs 3
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My son, forget not my law; but let thine heart keep my commandments:
1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2For length of days, and long life, and peace, shall they add to thee.
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3Let not mercy and truth forsake thee: bind them about thy neck; write them upon the table of thine heart:
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4So shalt thou find favour and good understanding in the sight of God and man.
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5¶ Trust in the LORD with all thine heart; and lean not unto thine own understanding.
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6In all thy ways acknowledge him, and he shall direct thy paths.
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7¶ Be not wise in thine own eyes: fear the LORD , and depart from evil.
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8It shall be health to thy navel, and marrow to thy bones.
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9Honour the LORD with thy substance, and with the firstfruits of all thine increase:
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10So shall thy barns be filled with plenty, and thy presses shall burst out with new wine.
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11¶ My son, despise not the chastening of the LORD ; neither be weary of his correction:
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12For whom the LORD loveth he correcteth; even as a father the son in whom he delighteth.
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13¶ Happy is the man that findeth wisdom, and the man that getteth understanding.
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14For the merchandise of it is better than the merchandise of silver, and the gain thereof than fine gold.
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15She is more precious than rubies: and all the things thou canst desire are not to be compared unto her.
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16Length of days is in her right hand; and in her left hand riches and honour.
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17Her ways are ways of pleasantness, and all her paths are peace.
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18She is a tree of life to them that lay hold upon her: and happy is every one that retaineth her.
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19The LORD by wisdom hath founded the earth; by understanding hath he established the heavens.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20By his knowledge the depths are broken up, and the clouds drop down the dew.
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21¶ My son, let not them depart from thine eyes: keep sound wisdom and discretion:
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22So shall they be life unto thy soul, and grace to thy neck.
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23Then shalt thou walk in thy way safely, and thy foot shall not stumble.
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24When thou liest down, thou shalt not be afraid: yea, thou shalt lie down, and thy sleep shall be sweet.
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25Be not afraid of sudden fear, neither of the desolation of the wicked, when it cometh.
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26For the LORD shall be thy confidence, and shall keep thy foot from being taken.
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27¶ Withhold not good from them to whom it is due, when it is in the power of thine hand to do it .
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28Say not unto thy neighbour, Go, and come again, and to morrow I will give; when thou hast it by thee.
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29Devise not evil against thy neighbour, seeing he dwelleth securely by thee.
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30¶ Strive not with a man without cause, if he have done thee no harm.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31¶ Envy thou not the oppressor, and choose none of his ways.
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32For the froward is abomination to the LORD : but his secret is with the righteous.
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33¶ The curse of the LORD is in the house of the wicked: but he blesseth the habitation of the just.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34Surely he scorneth the scorners: but he giveth grace unto the lowly.
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35The wise shall inherit glory: but shame shall be the promotion of fools.
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.