Proverbs 14
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Every wise woman buildeth her house: but the foolish plucketh it down with her hands.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2He that walketh in his uprightness feareth the LORD : but he that is perverse in his ways despiseth him.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3In the mouth of the foolish is a rod of pride: but the lips of the wise shall preserve them.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Where no oxen are , the crib is clean: but much increase is by the strength of the ox.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5A faithful witness will not lie: but a false witness will utter lies.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6A scorner seeketh wisdom, and findeth it not: but knowledge is easy unto him that understandeth.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Go from the presence of a foolish man, when thou perceivest not in him the lips of knowledge.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8The wisdom of the prudent is to understand his way: but the folly of fools is deceit.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Fools make a mock at sin: but among the righteous there is favour.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10The heart knoweth his own bitterness; and a stranger doth not intermeddle with his joy.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11The house of the wicked shall be overthrown: but the tabernacle of the upright shall flourish.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Even in laughter the heart is sorrowful; and the end of that mirth is heaviness.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14The backslider in heart shall be filled with his own ways: and a good man shall be satisfied from himself.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15The simple believeth every word: but the prudent man looketh well to his going.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16A wise man feareth, and departeth from evil: but the fool rageth, and is confident.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17He that is soon angry dealeth foolishly: and a man of wicked devices is hated.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18The simple inherit folly: but the prudent are crowned with knowledge.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19The evil bow before the good; and the wicked at the gates of the righteous.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20The poor is hated even of his own neighbour: but the rich hath many friends.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21He that despiseth his neighbour sinneth: but he that hath mercy on the poor, happy is he.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Do they not err that devise evil? but mercy and truth shall be to them that devise good.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23In all labour there is profit: but the talk of the lips tendeth only to penury.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24The crown of the wise is their riches: but the foolishness of fools is folly.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25A true witness delivereth souls: but a deceitful witness speaketh lies.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26In the fear of the LORD is strong confidence: and his children shall have a place of refuge.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27The fear of the LORD is a fountain of life, to depart from the snares of death.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28In the multitude of people is the king’s honour: but in the want of people is the destruction of the prince.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29He that is slow to wrath is of great understanding: but he that is hasty of spirit exalteth folly.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30A sound heart is the life of the flesh: but envy the rottenness of the bones.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31He that oppresseth the poor reproacheth his Maker: but he that honoureth him hath mercy on the poor.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32The wicked is driven away in his wickedness: but the righteous hath hope in his death.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33Wisdom resteth in the heart of him that hath understanding: but that which is in the midst of fools is made known.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Righteousness exalteth a nation: but sin is a reproach to any people.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35The king’s favour is toward a wise servant: but his wrath is against him that causeth shame.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.