Proverbes 14
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1La femme sage bâtit sa maison, Et la femme insensée la renverse de ses propres mains.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Celui qui marche dans la droiture craint l’Éternel, Mais celui qui prend des voies tortueuses le méprise.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3Dans la bouche de l’insensé est une verge pour son orgueil, Mais les lèvres des sages les gardent.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4S’il n’y a pas de bœufs, la crèche est vide; C’est à la vigueur des bœufs qu’on doit l’abondance des revenus.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Un témoin fidèle ne ment pas, Mais un faux témoin dit des mensonges.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6Le moqueur cherche la sagesse et ne la trouve pas, Mais pour l’homme intelligent la science est chose facile.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Éloigne-toi de l’insensé; Ce n’est pas sur ses lèvres que tu aperçois la science.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8La sagesse de l’homme prudent, c’est l’intelligence de sa voie; La folie des insensés, c’est la tromperie.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Les insensés se font un jeu du péché, Mais parmi les hommes droits se trouve la bienveillance.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Le cœur connaît ses propres chagrins, Et un étranger ne saurait partager sa joie.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11La maison des méchants sera détruite, Mais la tente des hommes droits fleurira.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Telle voie paraît droite à un homme, Mais son issue, c’est la voie de la mort.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Au milieu même du rire le cœur peut être affligé, Et la joie peut finir par la détresse.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Celui dont le cœur s’égare se rassasie de ses voies, Et l’homme de bien se rassasie de ce qui est en lui.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15L’homme simple croit tout ce qu’on dit, Mais l’homme prudent est attentif à ses pas.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Le sage a de la retenue et se détourne du mal, Mais l’insensé est arrogant et plein de sécurité.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Celui qui est prompt à la colère fait des sottises, Et l’homme plein de malice s’attire la haine.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18Les simples ont en partage la folie, Et les hommes prudents se font de la science une couronne.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19Les mauvais s’inclinent devant les bons, Et les méchants aux portes du juste.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20Le pauvre est odieux même à son ami, Mais les amis du riche sont nombreux.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Celui qui méprise son prochain commet un péché, Mais heureux celui qui a pitié des misérables!
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Ceux qui méditent le mal ne s’égarent-ils pas? Mais ceux qui méditent le bien agissent avec bonté et fidélité.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23Tout travail procure l’abondance, Mais les paroles en l’air ne mènent qu’à la disette.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24La richesse est une couronne pour les sages; La folie des insensés est toujours de la folie.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Le témoin véridique délivre des âmes, Mais le trompeur dit des mensonges.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26Celui qui craint l’Éternel possède un appui ferme, Et ses enfants ont un refuge auprès de lui.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27La crainte de l’Éternel est une source de vie, Pour détourner des pièges de la mort.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28Quand le peuple est nombreux, c’est la gloire d’un roi; Quand le peuple manque, c’est la ruine du prince.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Celui qui est lent à la colère a une grande intelligence, Mais celui qui est prompt à s’emporter proclame sa folie.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Un cœur calme est la vie du corps, Mais l’envie est la carie des os.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Opprimer le pauvre, c’est outrager celui qui l’a fait; Mais avoir pitié de l’indigent, c’est l’honorer.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32Le méchant est renversé par sa méchanceté, Mais le juste trouve un refuge même en sa mort.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33Dans un cœur intelligent repose la sagesse, Mais au milieu des insensés elle se montre à découvert.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34La justice élève une nation, Mais le péché est la honte des peuples.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35La faveur du roi est pour le serviteur prudent, Et sa colère pour celui qui fait honte.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.