箴言 14
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1智慧婦人建立家室； 愚妄婦人親手拆毀。
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2行動正直的，敬畏耶和華； 行事乖僻的，卻藐視他。
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3愚妄人口中驕傲，如杖責打己身； 智慧人的嘴必保守自己。
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4家裏無牛，槽頭乾淨； 土產加多乃憑牛力。
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5誠實見證人不說謊話； 假見證人吐出謊言。
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6褻慢人尋智慧，卻尋不着； 聰明人易得知識。
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7到愚昧人面前， 不見他嘴中有知識。
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8通達人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是詭詐。
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9愚妄人犯罪，以為戲耍； 正直人互相喜悅。
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10心中的苦楚，自己知道； 心裏的喜樂，外人無干。
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11奸惡人的房屋必傾倒； 正直人的帳棚必興盛。
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12有一條路，人以為正， 至終成為死亡之路。
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13人在喜笑中，心也憂愁； 快樂至極就生愁苦。
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14心中背道的，必滿得自己的結果； 善人必從自己 的行為得以知足 。
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15愚蒙人是話都信； 通達人步步謹慎。
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16智慧人懼怕，就遠離惡事； 愚妄人卻狂傲自恃。
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17輕易發怒的，行事愚妄； 設立詭計的，被人恨惡。
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18愚蒙人得愚昧為產業； 通達人得知識為冠冕。
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19壞人俯伏在善人面前； 惡人俯伏在義人門口。
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20貧窮人連鄰舍也恨他； 富足人朋友最多。
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21藐視鄰舍的，這人有罪； 憐憫貧窮的，這人有福。
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22謀惡的，豈非走入迷途嗎？ 謀善的， 必得 慈愛和誠實。
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23諸般勤勞都有益處； 嘴上多言乃致窮乏。
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24智慧人的財為自己的冠冕； 愚妄人的愚昧終是愚昧。
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25作真見證的，救人性命； 吐出謊言的， 施行 詭詐。
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26敬畏耶和華的，大有倚靠； 他的兒女也有避難所。
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27敬畏耶和華就是生命的泉源， 可以使人離開死亡的網羅。
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28帝王榮耀在乎民多； 君王衰敗在乎民少。
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29不輕易發怒的，大有聰明； 性情暴躁的，大顯愚妄。
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30心中安靜是肉體的生命； 嫉妒是骨中的朽爛。
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31欺壓貧寒的，是辱沒造他的主； 憐憫窮乏的，乃是尊敬主。
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32惡人在所行的惡上必被推倒； 義人臨死，有所投靠。
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33智慧存在聰明人心中； 愚昧人心裏所存的，顯而易見。
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34公義使邦國高舉； 罪惡是人民的羞辱。
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35智慧的臣子蒙王恩惠； 貽羞的僕人遭其震怒。
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.