Sprüche 14
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Durch weise Weiber wird das Haus erbaut; eine Närrin aber zerbricht's mit ihrem Tun.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Wer den HERRN fürchtet, der wandelt auf rechter Bahn; wer ihn aber verachtet, der geht auf Abwegen.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3Narren reden tyrannisch; aber die Weisen bewahren ihren Mund.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Wo nicht Ochsen sind, da ist die Krippe rein; aber wo der Ochse geschäftig ist, da ist viel Einkommen.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Ein treuer Zeuge lügt nicht; aber ein Falscher Zeuge redet frech Lügen.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6Der Spötter sucht Weisheit, und findet sie nicht; aber dem Verständigen ist die Erkenntnis leicht.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Gehe von dem Narren; denn du lernst nichts von ihm.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8Das ist des Klugen Weisheit, daß er auf seinen Weg merkt; aber der Narren Torheit ist eitel Trug.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Die Narren treiben das Gespött mit der Sünde; aber die Frommen haben Lust an den Frommen.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Das Herz kennt sein eigen Leid, und in seine Freude kann sich kein Fremder mengen.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11Das Haus der Gottlosen wird vertilgt; aber die Hütte der Frommen wird grünen.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Es gefällt manchem ein Weg wohl; aber endlich bringt er ihn zum Tode.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Auch beim Lachen kann das Herz trauern, und nach der Freude kommt Leid.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Einem losen Menschen wird's gehen wie er handelt; aber ein Frommer wird über ihn sein.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15Ein Unverständiger glaubt alles; aber ein Kluger merkt auf seinen Gang.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Ein Weiser fürchtet sich und meidet das Arge; ein Narr aber fährt trotzig hindurch.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Ein Ungeduldiger handelt töricht; aber ein Bedächtiger haßt es.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18Die Unverständigen erben Narrheit; aber es ist der Klugen Krone, vorsichtig handeln.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19Die Bösen müssen sich bücken vor dem Guten und die Gottlosen in den Toren des Gerechten.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20Einen Armen hassen auch seine Nächsten; aber die Reichen haben viele Freunde.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Der Sünder verachtet seinen Nächsten; aber wohl dem, der sich der Elenden erbarmt!
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Die mit bösen Ränken umgehen, werden fehlgehen; die aber Gutes denken, denen wird Treue und Güte widerfahren.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23Wo man arbeitet, da ist genug; wo man aber mit Worten umgeht, da ist Mangel.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Den Weisen ist ihr Reichtum eine Krone; aber die Torheit der Narren bleibt Torheit.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Ein treuer Zeuge errettet das Leben; aber ein falscher Zeuge betrügt.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26Wer den HERRN fürchtet, der hat eine sichere Festung, und seine Kinder werden auch beschirmt.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Die Furcht des HERRN ist eine Quelle des Lebens, daß man meide die Stricke des Todes.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28Wo ein König viel Volks hat, das ist seine Herrlichkeit; wo aber wenig Volks ist, das macht einen Herrn blöde.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Wer geduldig ist, der ist weise; wer aber ungeduldig ist, der offenbart seine Torheit.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Ein gütiges Herz ist des Leibes Leben; aber Neid ist Eiter in den Gebeinen.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Wer dem Geringen Gewalt tut, der lästert desselben Schöpfer; aber wer sich des Armen erbarmt, der ehrt Gott.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32Der Gottlose besteht nicht in seinem Unglück; aber der Gerechte ist auch in seinem Tod getrost.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33Im Herzen des Verständigen ruht Weisheit, und wird offenbar unter den Narren.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Gerechtigkeit erhöhet ein Volk; aber die Sünde ist der Leute Verderben.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35Ein kluger Knecht gefällt dem König wohl; aber einem schändlichen Knecht ist er feind.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.