Spreuken 14
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1De wijsheid bouwt zich een huis, De dwaasheid breekt het eigenhandig af.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Wie Jahweh vreest, gaat de rechte weg; Wie Hem veracht, gaat kronkelwegen.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3In de mond van een dwaas ligt een stok voor zijn rug, De wijzen worden door hun lippen beschermd.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Waar geen runderen zijn, blijft de kribbe schoon; Rijke inkomsten dankt men aan de kracht van den os.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Een eerlijk getuige liegt niet, Een vals getuige verspreidt leugens.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6De spotter zoekt wijsheid, maar tevergeefs; Voor een wijze is de kennis gemakkelijk te vinden.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Blijf uit de buurt van een dwaas, Want verstandige taal bespeurt ge er niet.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8De wijsheid der schranderen wijst hun de weg, Maar de dommen worden door hun dwaasheid op een dwaalspoor geleid.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Het zoenoffer spot met de dwazen, Maar bij rechtvaardigen woont de genade.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Het hart kent zijn eigen droefheid alleen; Ook in zijn vreugde kan een vreemde zich niet mengen.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11Het huis der bozen wordt verwoest, De tent der rechtvaardigen richt zich op.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Soms houdt iemand een weg voor de rechte, Die tenslotte uitloopt op de dood.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Ook als iemand lacht, kan hij verdriet hebben; Blijdschap loopt soms op droefheid uit.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Een zondaar krijgt uit zijn wandel ruimschoots zijn deel, Maar ook een deugdzaam mens uit zijn daden.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15De onnozele gelooft alles wat er gezegd wordt; De wijze let op het antwoord, dat hij ontvangt.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16De wijze is behoedzaam en mijdt het kwaad, De dwaas is zorgeloos en gaat er op in.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17De lichtgeraakte haalt dwaasheden uit, Een beleidvol mens is verdraagzaam.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18De onnozelen valt dwaasheid ten deel, De wijze wordt met kennis gekroond.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19De bozen moeten zich voor de deugdzamen buigen, De snoodaards voor de poorten der rechtvaardigen staan.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20Zelfs bij zijn buur is een arme gehaat, Maar de vrienden van een rijkaard zijn talrijk.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Een zondaar geeft niet om zijn naaste; Zalig hij, die zich over de armen ontfermt!
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Wie kwaad beramen, geraken op een doolweg; Die op het goede bedacht zijn, ondervinden liefde en trouw.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23Van alle inspanning komt gewin, Praten brengt alleen maar gebrek.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Bedachtzaamheid is de kroon der wijzen, Dwaasheid de krans der dommen.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Een betrouwbaar getuige redt mensenlevens; Maar wie leugen verspreidt, pleegt verraad.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26Op het ontzag voor Jahweh mag de sterke vertrouwen, Ook zijn kinderen vinden daarin een toevlucht.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Het ontzag voor Jahweh is een bron van leven; Daardoor vermijdt men de strikken des doods.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28Trots gaat een vorst op een talrijke bevolking, Gebrek aan volk is het eind van een heerser.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29De lankmoedige is rijk aan doorzicht, De ongeduldige stapelt dwaasheden op.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Een kalme natuur doet het lichaam goed, Hartstocht is een kanker voor het gebeente.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Die een arme verdrukt, smaadt zijn Schepper; Maar wie zich over hem ontfermt, brengt Hem eer.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32Door zijn boosheid wordt de zondaar voortgejaagd, Maar de rechtvaardige vindt een toevlucht in zijn deugd.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33In het hart van een verstandige vindt de wijsheid een rustplaats, In het binnenste der dwazen is zij niet bekend.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Rechtvaardigheid verheft een volk, De zonde brengt de naties tot schande.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35De koning heeft behagen in een verstandig dienaar, Maar zijn toorn doodt hem, die zich misdraagt.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.