Spreuken 8
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Waarachtig, de wijsheid roept, De schranderheid verheft haar stem!
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2Zij staat langs de weg op de toppen der hoogten, Op het kruispunt der wegen,
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3Opzij van de poorten, aan de ingang der stad, Waar men de poorten betreedt, predikt zij luid:
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4Ik roep tot u, mannen, Ik spreek tot de kinderen der mensen:
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5Leert toch, onnozelen, wat schranderheid is, Verstaat toch, dwazen, wat wijsheid betekent!
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6Luistert, want wat ik zeg is zeker, Wat over mijn lippen komt is juist;
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7Mijn mond spreekt de waarheid, Van leugentaal hebben mijn lippen een afschuw.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8Al mijn woorden zijn oprecht, Niet één ervan is misleidend of vals;
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9Voor wie ze verstaat, zijn ze allen treffend, Voor wie ze wil begrijpen, allen juist.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10Neemt liever mijn tucht aan dan zilver, Geeft aan kennis de voorkeur boven het fijnste goud;
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11Want de wijsheid is meer waard dan juwelen, Geen kostbaarheid komt haar nabij!
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12Ik, wijsheid, ben met overleg vertrouwd, En beschik over weloverwogen kennis;
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13Maar hoogmoed en trots, een slechte levenswandel, En een wispelturige tong zijn een afschuw voor mij.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14Ik beschik over raad en beleid, Ik bezit doorzicht en kracht;
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15Door mij zijn de koningen koning, En bepalen de leiders wat recht is;
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16Door mij zijn de vorsten vorst, En zijn alle rechtvaardige rechters in aanzien.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17Die mij beminnen heb ik lief, En die mij zoeken, zullen mij vinden.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18Ik beschik over rijkdom en aanzien, Over duurzame welvaart en voorspoed;
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19Mijn vrucht is meer waard dan het edelste goud, Meer dan het fijnste zilver mijn oogst.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20Ik wandel op de weg der gerechtigheid, Midden op de paden van het recht:
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21Om die mij beminnen, met bezit te verrijken, En hun schatkamers te vullen.
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22Jahweh schiep mij als zijn eerste gewrocht, Als het eerste werk, dat Hij ooit heeft gemaakt;
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23Van oudsher ben ik gevormd, Van den beginne, vóór de eerste tijden der aarde.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24Toen er nog geen oceanen waren. was ik geboren, Toen er nog geen bronnen, rijk aan water, bestonden;
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25Eer de bergen waren neergelaten, Eer de heuvels ontstonden, werd ik geboren,
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26Eer Hij de aarde had gemaakt en de velden, En alle grondstoffen der wereld.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27Toen Hij de hemel welfde, was ik aanwezig, Toen Hij een kring trok rond het vlak van de oceaan;
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28Toen Hij daarboven de wolken bevestigde, En de bronnen van de oceaan begonnen te stromen;
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29Toen Hij de zee haar grenzen stelde, Dat de wateren haar oevers niet zouden overschrijden; Toen Hij de fundamenten der aarde legde:
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30Was ik bij Hem als een troetelkind, Was ik elke dag zijn vermaak, Dartelde ik heel de tijd onder zijn ogen,
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31Spelend op zijn wereldrond, En mij vermakend met de kinderen der mensen.
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32Welnu dan kinderen luistert naar mij; Gelukkig zij, die mijn wegen bewaren;
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33Hoort naar de lessen, weest wijs, en verwerpt ze niet. En de wacht houden aan de posten van mijn poorten.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34Gelukkig de mens, die naar mij luistert, Die elke dag aan mijn deuren waken,
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35Wie mij vindt, heeft het leven gevonden, En welbehagen verkregen van Jahweh;
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36Maar wie mij mist, benadeelt zichzelf, En al wie mij haten, beminnen de dood!
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.