Spreuken 7
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mijn zoon, neem mijn woorden in acht, En neem mijn wenken ter harte;
1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2Onderhoud mijn geboden, opdat ge moogt leven, Let op mijn wenken als op de appel van uw oog.
2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3Leg ze als een band om uw vingers, Schrijf ze op de tafel van uw hart
3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4Zeg tot de wijsheid: “gij zijt mijn zuster”, Noem het verstand: “een bekende”;
4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5Opdat ze u behoeden voor een vreemde vrouw, Voor een onbekende met haar gladde taal.
5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6Want kijkend door het venster van mijn woning Door de tralies heen,
6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7Lette ik op het onervaren volk, En zag onder de jongemannen een onverstandigen knaap.
7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8Hij ging langs de straat, dicht bij haar hoek, En sloeg de richting in naar haar huis,
8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9In de schemering, toen de avond viel En het nachtelijk duister.
9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10Daar komt de vrouw op hem af, Opzichtig gekleed met duidelijke bedoelingen.
10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11Wat ziet ze er losbandig en lichtzinnig uit, In huis kunnen haar voeten het niet houden;
11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12Ze loopt de straat, de pleinen op, En bij elke hoek staat ze op wacht!
12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13Ze grijpt hem vast, geeft hem een kus, En zegt tot hem met een onbeschaamd gezicht:
13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14Dankoffers had ik te brengen, Vandaag heb ik mijn geloften betaald;
14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15Daarom ging ik naar buiten, u tegemoet, Om u te zoeken, en ik hèb u gevonden.
15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16Dekens heb ik op bed gelegd, Bonte dekens van egyptisch lijnwaad;
16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17Ik heb mijn bed met myrrhe besprenkeld, Met aloë en kaneel.
17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18Kom, laat ons dronken worden van minne, En tot de morgen zwelgen in liefde.
18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19Mijn man is niet thuis, Hij is op een verre reis;
19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20Een buidel geld heeft hij bij zich gestoken, Dus komt hij met volle maan pas terug.
20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21Door haar radde taal verleidde ze hem, Met haar gladde tong troonde ze hem mee.
21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22Daar loopt de sukkel met haar mee, Als een stier, die naar de slachtbank gaat; Als een hert, dat huppelt naar het net,
22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23Totdat een pijl hem het hart doorboort; Als een vogel, die scheert naar de strik, En niet vermoedt, dat het om zijn leven gaat.
23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24Welnu dan, kinderen, luistert naar mij, Schenkt uw aandacht aan mijn woorden.
24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25Laat u niet op haar wegen verleiden, Dwaalt niet op haar paden rond.
25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26Want talrijke slachtoffers heeft ze gemaakt, Velen heeft ze om hals gebracht;
26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
27Een weg naar de onderwereld is haar huis, Vandaar daalt men af naar het dodenrijk.
27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.