Přísloví 7
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Synu můj, ostříhej řečí mých, a přikázaní má schovej u sebe.
1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2Ostříhej přikázaní mých, a živ budeš, a naučení mého jako zřítelnice očí svých.
2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3Přivaž je na prsty své, napiš je na tabuli srdce svého.
3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4Rci moudrosti: Sestra má jsi ty, a rozumnost přítelkyní jmenuj,
4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5Aby tě ostříhala od ženy cizí, od postranní, jenž řečmi svými lahodí.
5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6Nebo z okna domu svého okénkem vyhlédaje,
6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7Viděl jsem mezi hloupými, spatřil jsem mezi mládeží mládence bláznivého.
7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8Kterýž šel po ulici vedlé úhlu jejího, a cestou k domu jejímu kráčel,
8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9V soumrak, u večer dne, ve tmách nočních a v mrákotě.
9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10A aj, žena potkala ho v ozdobě nevěstčí a chytrého srdce,
10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11Štěbetná a opovážlivá, v domě jejím nezůstávají nohy její,
11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12Jednak vně, jednak na ulici u každého úhlu úklady činící.
12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13I chopila jej, a políbila ho, a opovrhši stud, řekla jemu:
13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14Oběti pokojné jsou u mne, dnes splnila jsem slib svůj.
14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15Protož vyšla jsem vstříc tobě, abych pilně hledala tváři tvé, i nalezla jsem tě.
15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16Koberci jsem obestřela lůže své, s řezbami a prostěradly Egyptskými,
16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17Vykadila jsem pokojík svůj mirrou a aloe a skořicí.
17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18Poď, opojujme se milostí až do jitra, obveselíme se v milosti.
18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19Nebo není muže doma, odšel na cestu dalekou.
19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20Pytlík peněz vzal s sebou, v jistý den vrátí se do domu svého.
20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21I naklonila ho mnohými řečmi svými, a lahodností rtů svých přinutila jej.
21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22Šel za ní hned, jako vůl k zabití chodívá, a jako blázen v pouta, jimiž by trestán byl.
22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23Dokudž nepronikla střela jater jeho, pospíchal jako pták k osídlu, nevěda, že ono bezživotí jeho jest.
23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24Protož nyní, synové, slyšte mne, a pozorujte řečí úst mých.
24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25Neuchyluj se k cestám jejím srdce tvé, aniž se toulej po stezkách jejích.
25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26Nebo mnohé zranivši, porazila, a silní všickni zmordováni jsou od ní.
26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
27Cesty pekelné dům její, vedoucí do skrýší smrti.
27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.