Přísloví 24
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nenásleduj lidí zlých, aniž žádej bývati s nimi.
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2Nebo o zhoubě přemýšlí srdce jejich, a rtové jejich o trápení mluví.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3Moudrostí vzdělán bývá dům, a rozumností upevněn.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4Skrze umění zajisté pokojové naplněni bývají všelijakým zbožím drahým a utěšeným.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5Muž moudrý jest silný, a muž umělý přidává síly.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6Nebo skrze rady opatrné svedeš bitvu, a vysvobození skrze množství rádců.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7Vysoké jsou bláznu moudrosti; v bráně neotevře úst svých.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8Kdo myslí zle činiti, toho nešlechetným nazovou.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9Zlé myšlení blázna jest hřích, a ohavnost lidská posměvač.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10Budeš-li se lenovati ve dni ssoužení, špatná bude síla tvá.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11Vytrhuj jaté k smrti; nebo od těch, ješto se chýlí k zabití, což bys se zdržel?
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12Díš-li: Aj, nevěděli jsme o tom: zdaliž ten, jenž zpytuje srdce, nerozumí, a ten, kterýž jest strážce duše tvé, nezná, a neodplatí každému podlé skutků jeho?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13Synu můj, jez med, nebo dobrý jest, a plást sladký dásním tvým.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14Tak umění moudrosti duši tvé. Jestliže ji najdeš, onať bude mzda, a naděje tvá nebude vyťata.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15Nečiniž úkladů, ó bezbožníče, příbytku spravedlivého, a nekaz odpočinutí jeho.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16Nebo ač sedmkrát padá spravedlivý, však zase povstává, bezbožníci pak padají ve zlém.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Když by padl nepřítel tvůj, neraduj se, a když by klesl, nechať nepléše srdce tvé,
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18Aby snad nepopatřil Hospodin, a nelíbilo by se to jemu, a odvrátil by od něho hněv svůj.
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19Nehněvej se příčinou zlostníků, aniž následuj bezbožných.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20Nebo zlý nebude míti odplaty; svíce bezbožných zhasne.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21Boj se Hospodina, synu můj, i krále, a k neustavičným se nepřiměšuj.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22Nebo v náhle nastane bída jejich, a pomstu obou těch kdo zná?
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23Také i toto moudrým náleží: Přijímati osobu v soudu není dobré.
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24Toho, kdož říká bezbožnému: Spravedlivý jsi, klnouti budou lidé, a v ošklivost jej vezmou národové.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25Ale kteříž kárají, budou potěšeni, a přijde na ně požehnání dobrého.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26Bude líbati rty toho, kdož mluví slova pravá.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
27Nastroj vně dílo své, a sprav je sobě na poli; potom také vystavíš dům svůj.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Nebývej svědkem všetečným proti bližnímu svému, aniž lahodně namlouvej rty svými.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29Neříkej: Jakž mi učinil, tak mu učiním; odplatím muži tomu podlé skutku jeho.
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30Přes pole muže lenivého šel jsem, a přes vinici člověka nemoudrého,
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31A aj, porostlo všudy trním, přikryly všecko kopřivy, a ohrada kamenná její byla zbořená.
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32A vida to, posoudil jsem toho; vida, vzal jsem to k výstraze.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33Maličko pospíš, maličko zdřímeš, maličko složíš ruce, abys poležel,
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34V tom přijde jako pocestný chudoba tvá, a nouze tvá jako muž zbrojný.
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.