Přísloví
Chapter 24
Kralice Bible (1613)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Přísloví 24

Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nenásleduj lidí zlých, aniž žádej bývati s nimi.
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2Nebo o zhoubě přemýšlí srdce jejich, a rtové jejich o trápení mluví.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3Moudrostí vzdělán bývá dům, a rozumností upevněn.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4Skrze umění zajisté pokojové naplněni bývají všelijakým zbožím drahým a utěšeným.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5Muž moudrý jest silný, a muž umělý přidává síly.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6Nebo skrze rady opatrné svedeš bitvu, a vysvobození skrze množství rádců.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7Vysoké jsou bláznu moudrosti; v bráně neotevře úst svých.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8Kdo myslí zle činiti, toho nešlechetným nazovou.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9Zlé myšlení blázna jest hřích, a ohavnost lidská posměvač.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10Budeš-li se lenovati ve dni ssoužení, špatná bude síla tvá.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11Vytrhuj jaté k smrti; nebo od těch, ješto se chýlí k zabití, což bys se zdržel?
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12Díš-li: Aj, nevěděli jsme o tom: zdaliž ten, jenž zpytuje srdce, nerozumí, a ten, kterýž jest strážce duše tvé, nezná, a neodplatí každému podlé skutků jeho?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13Synu můj, jez med, nebo dobrý jest, a plást sladký dásním tvým.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14Tak umění moudrosti duši tvé. Jestliže ji najdeš, onať bude mzda, a naděje tvá nebude vyťata.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15Nečiniž úkladů, ó bezbožníče, příbytku spravedlivého, a nekaz odpočinutí jeho.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16Nebo ač sedmkrát padá spravedlivý, však zase povstává, bezbožníci pak padají ve zlém.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Když by padl nepřítel tvůj, neraduj se, a když by klesl, nechať nepléše srdce tvé,
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18Aby snad nepopatřil Hospodin, a nelíbilo by se to jemu, a odvrátil by od něho hněv svůj.
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19Nehněvej se příčinou zlostníků, aniž následuj bezbožných.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20Nebo zlý nebude míti odplaty; svíce bezbožných zhasne.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21Boj se Hospodina, synu můj, i krále, a k neustavičným se nepřiměšuj.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22Nebo v náhle nastane bída jejich, a pomstu obou těch kdo zná?
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23Také i toto moudrým náleží: Přijímati osobu v soudu není dobré.
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24Toho, kdož říká bezbožnému: Spravedlivý jsi, klnouti budou lidé, a v ošklivost jej vezmou národové.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25Ale kteříž kárají, budou potěšeni, a přijde na ně požehnání dobrého.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26Bude líbati rty toho, kdož mluví slova pravá.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
27Nastroj vně dílo své, a sprav je sobě na poli; potom také vystavíš dům svůj.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Nebývej svědkem všetečným proti bližnímu svému, aniž lahodně namlouvej rty svými.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29Neříkej: Jakž mi učinil, tak mu učiním; odplatím muži tomu podlé skutku jeho.
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30Přes pole muže lenivého šel jsem, a přes vinici člověka nemoudrého,
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31A aj, porostlo všudy trním, přikryly všecko kopřivy, a ohrada kamenná její byla zbořená.
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32A vida to, posoudil jsem toho; vida, vzal jsem to k výstraze.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33Maličko pospíš, maličko zdřímeš, maličko složíš ruce, abys poležel,
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34V tom přijde jako pocestný chudoba tvá, a nouze tvá jako muž zbrojný.
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.