Proverbiorum 24
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Ne æmuleris viros malos, nec desideres esse cum eis:
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2quia rapinas meditatur mens eorum, et fraudes labia eorum loquuntur.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3Sapientia ædificabitur domus, et prudentia roborabitur.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4In doctrina replebuntur cellaria, universa substantia pretiosa et pulcherrima.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5Vir sapiens fortis est, et vir doctus robustus et validus:
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6quia cum dispositione initur bellum, et erit salus ubi multa consilia sunt.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7Excelsa stulto sapientia; in porta non aperiet os suum.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8Qui cogitat mala facere stultus vocabitur:
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9cogitatio stulti peccatum est, et abominatio hominum detractor.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10Si desperaveris lassus in die angustiæ, imminuetur fortitudo tua.]
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11[Erue eos qui ducuntur ad mortem, et qui trahuntur ad interitum, liberare ne cesses.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12Si dixeris: Vires non suppetunt; qui inspector est cordis ipse intelligit: et servatorem animæ tuæ nihil fallit, reddetque homini juxta opera sua.
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13Comede, fili mi, mel, quia bonum est, et favum dulcissimum gutturi tuo.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14Sic et doctrina sapientiæ animæ tuæ: quam cum inveneris, habebis in novissimis spem, et spes tua non peribit.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15Ne insidieris, et quæras impietatem in domo justi, neque vastes requiem ejus.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16Septies enim cadet justus, et resurget: impii autem corruent in malum.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Cum ceciderit inimicus tuus ne gaudeas, et in ruina ejus ne exsultet cor tuum:
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18ne forte videat Dominus, et displiceat ei, et auferat ab eo iram suam.
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19Ne contendas cum pessimis, nec æmuleris impios:
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20quoniam non habent futurorum spem mali, et lucerna impiorum extinguetur.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21Time Dominum, fili mi, et regem, et cum detractoribus non commiscearis:
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22quoniam repente consurget perditio eorum, et ruinam utriusque quis novit?]
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23Hæc quoque sapientibus. [Cognoscere personam in judicio non est bonum.
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24Qui dicunt impio: Justus es: maledicent eis populi, et detestabuntur eos tribus.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25Qui arguunt eum laudabuntur, et super ipsos veniet benedictio.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26Labia deosculabitur qui recta verba respondet.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
27Præpara foris opus tuum, et diligenter exerce agrum tuum, ut postea ædifices domum tuam.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Ne sis testis frustra contra proximum tuum, nec lactes quemquam labiis tuis.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29Ne dicas: Quomodo fecit mihi, sic faciam ei; reddam unicuique secundum opus suum.]
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30[Per agrum hominis pigri transivi, et per vineam viri stulti:
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31et ecce totum repleverant urticæ, et operuerant superficiem ejus spinæ, et maceria lapidum destructa erat.
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32Quod cum vidissem, posui in corde meo, et exemplo didici disciplinam.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33Parum, inquam, dormies, modicum dormitabis; pauxillum manus conseres ut quiescas:
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34et veniet tibi quasi cursor egestas, et mendicitas quasi vir armatus.]
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.