Proverbiorum 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Fili mi, si spoponderis pro amico tuo, defixisti apud extraneum manum tuam:
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2illaqueatus es verbis oris tui, et captus propriis sermonibus.
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3Fac ergo quod dico, fili mi, et temetipsum libera, quia incidisti in manum proximi tui. Discurre, festina, suscita amicum tuum.
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4Ne dederis somnum oculis tuis, nec dormitent palpebræ tuæ.
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5Eruere quasi damula de manu, et quasi avis de manu aucupis.]
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6[Vade ad formicam, o piger, et considera vias ejus, et disce sapientiam.
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7Quæ cum non habeat ducem, nec præceptorem, nec principem,
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
8parat in æstate cibum sibi, et congregat in messe quod comedat.
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9Usquequo, piger, dormies? quando consurges e somno tuo?
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10Paululum dormies, paululum dormitabis, paululum conseres manus ut dormias;
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11et veniet tibi quasi viator egestas, et pauperies quasi vir armatus. Si vero impiger fueris, veniet ut fons messis tua, et egestas longe fugiet a te.]
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12[Homo apostata, vir inutilis, graditur ore perverso;
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13annuit oculis, terit pede, digito loquitur,
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14pravo corde machinatur malum, et omni tempore jurgia seminat.
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15Huic extemplo veniet perditio sua, et subito conteretur, nec habebit ultra medicinam.]
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16[Sex sunt quæ odit Dominus, et septimum detestatur anima ejus:
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17oculos sublimes, linguam mendacem, manus effundentes innoxium sanguinem,
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18cor machinans cogitationes pessimas, pedes veloces ad currendum in malum,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19proferentem mendacia testem fallacem, et eum qui seminat inter fratres discordias.]
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20[Conserva, fili mi, præcepta patris tui, et ne dimittas legem matris tuæ.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21Liga ea in corde tuo jugiter, et circumda gutturi tuo.
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22Cum ambulaveris, gradiantur tecum; cum dormieris, custodiant te: et evigilans loquere cum eis.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23Quia mandatum lucerna est, et lex lux, et via vitæ increpatio disciplinæ:
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24ut custodiant te a muliere mala, et a blanda lingua extraneæ.
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25Non concupiscat pulchritudinem ejus cor tuum, nec capiaris nutibus illius:
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26pretium enim scorti vix est unius panis, mulier autem viri pretiosam animam capit.
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27Numquid potest homo abscondere ignem in sinu suo, ut vestimenta illius non ardeant?
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28aut ambulare super prunas, ut non comburantur plantæ ejus?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29sic qui ingreditur ad mulierem proximi sui, non erit mundus cum tetigerit eam.
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30Non grandis est culpa cum quis furatus fuerit: furatur enim ut esurientem impleat animam;
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31deprehensus quoque reddet septuplum, et omnem substantiam domus suæ tradet.
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32Qui autem adulter est, propter cordis inopiam perdet animam suam;
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33turpitudinem et ignominiam congregat sibi, et opprobrium illius non delebitur:
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34quia zelus et furor viri non parcet in die vindictæ,
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35nec acquiescet cujusquam precibus, nec suscipiet pro redemptione dona plurima.]
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.