Palungha Lok 6
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ka capa, nam pui ih laiba pathok pae hanah lokkamhaih to na sak moe, minawk kalah abomh hanah lokkamhaih na sak moeng pongah,
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2na thuih ih lok pongah na manh moe, na pakha hoi tacawt lok mah na naeh moeng nahaeloe,
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3ka capa, nam pui ih ban thungah na krakhaih hoiah na loih thai hanah hae tiah sah ah; nam pui khaeah, Caeh loe, poeknaemhaih hoiah anih tlim ah om paeh; nam pui ban thung hoi loih thai hanah tahmenhaih hni ah.
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4Na mik to iipsak hmah loe, angamsak hmah.
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5Moi kat kami ih ban thung hoiah kaloih tasuk baktih, dongh patung kami ih ban thung hoiah kaloih tavaa baktiah nangmah hoi nangmah to loih ah.
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6Nang thasae kami, cahmat khaeah caeh ah, a caehhaih loklamnawk to khen ah loe, palungha ah;
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7cahmat loe lam patuekkung hoi thuitaekkung tawn ai, ukkung doeh tawn ai,
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
8toe anih loe nipui tue hoi caang aah tue ah rawkcak to patung.
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9Aw thasae kami, nasetto maw na iih han vop? Natuek naah maw iihhaih ahmuen hoiah nang thawk han?
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10Atue setta thungah na iih moe, atue setta thungah na ngam, nawnetta thung nang hak moe, na ban pakhuem duem nathung ah;
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11kholong caeh kami baktiah amtanghaih mah na patom ueloe, vawthaih mah maiphaw sin kami baktiah na patom tih.
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12Kasae kami hoi amram aak kami loe lok amlai hoiah ni khosak o;
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13minawk aling hanah mikpakhrip thuih, khok hoiah angmathaih a paek moe, banpazungnawk hoiah patuk o;
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14anih loe palung thungah alinghaih to koi moe, kahoih ai poekhaih to vaa thai ai, maeto hoi maeto misa angcoengsak hanah a poek.
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15To pongah nihcae loe poek ai pui hoi amrohaih mah pha thui tih; abuephaih om ai ah nawnetta thung amro tih.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16Angraeng mah hnukma ih hmuen tarukto oh; ue, panuet thok hmuen sarihto oh;
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17amoek kami ih mik tamdai, amsawnlok thui thaih palai, zaehaih tawn ai kami humhaih ban,
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18kasae poekhaih palungthin, hmuesae sakhaih bangah caeh karang khok,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19amsawnlok pongah hnukungah kaom, nawkamya poek amkhraeng han sah kaminawk hae ni.
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20Ka capa, nam pa lokpaekhaih to pakuemh loe, nam no patukhaih doeh pahnawt hmah;
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21na palung thungah zaeng ah loe, na tahnong ah kom caeng ah.
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22Na caehhaih loklam to anih mah patuek tih; na iih naah na toep ueloe, nang lawt naah, lok na thui tih.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23Lokpaekhaih loe hmaithaw ah oh; patukhaih lok loe aanghaih ah oh; zae thuitaekhaih loe hinghaih loklam ah oh.
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24Kahoih ai nongpata, lok hoiah minawk kazoek thaih nongpata khae hoiah na pakaa tih.
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25Nongpata kranghoihaih to khit hmah, a mik pakhriphaih pongah aman hmah.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26Tangyat zawhhaih hoiah takaw kae maeto ni qan thai tih; sava laep ah zaehaih sah nongpata loe atho kana hinghaih to amrosak thaih.
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27Kami mah angmah ih saoek hmai hoi thlaek naah, angmah ih laihaw to hmai mah kangh mak ai maw?
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28Kami mah hmai nuiah caeh naah, a khok to hmai mah kangh mak ai maw?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29Na imtaeng kami ih zu khaeah caeh kami doeh to tiah oh; mi kawbaktih doeh to nongpata sui kami loe, zaehaih hoiah loih thai ai.
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30Zok amthlam pongah zok amthlamhaih dipsak hanah paqu kami loe, mi mah doeh kasae thui mak ai.
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31Kamqu to naeh naah alet sarihto pathoksak moe, a tawnh ih hmuennawk boih paeksak han oh.
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32Toe zu laep ah nongpata hoi zaehaih sah kami loe, poekhaih tawn ai kami ah ni oh; to kami loe a hinghaih amrosak kami ah oh.
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33Anih to bop o tih, a nuiah khingyahaih tawn o mak ai; anih kasae thuihaih loe boeng thai mak ai.
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34Zu nuiah palung haenghaih mah sava to palungphuisak; to pongah danpaekhaih tue phak naah tahmenhaih roe tawn mak ai.
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35Kawbaktih ronghaih phoisa doeh koeh mak ai, tangqum paroeai paek cadoeh palungphui dip mak ai.
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.