Sentencoj 6
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mia filo! se vi garantiis por via proksimulo Kaj donis vian manon por aliulo,
1Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2Tiam vi enretiĝis per la vortoj de via buŝo, Kaptiĝis per la vortoj de via buŝo.
2Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3Tiam, mia filo, agu tiel kaj saviĝu, Ĉar vi falis en la mano de via proksimulo: Iru, vigliĝu, kaj petegu vian proksimulon;
3Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4Ne lasu viajn okulojn dormi Kaj viajn palpebrojn dormeti;
4Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5Savu vin, kiel gazelo, el la mano, Kaj kiel birdo el la mano de la birdokaptisto.
5Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6Iru al la formiko, vi maldiligentulo; Rigardu ĝian agadon, kaj saĝiĝu.
6Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7Kvankam ĝi ne havas estron, Nek kontrolanton, nek reganton,
7Нема вођу ни управитеља ни господара;
8Ĝi pretigas en la somero sian panon, Ĝi kolektas dum la rikolto sian manĝon.
8И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9Ĝis kiam, maldiligentulo, vi kuŝos? Kiam vi leviĝos de via dormo?
9Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10Iom da dormo, iom da dormeto, Iom da kunmeto de la manoj por kuŝado;
10Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11Kaj venos via malriĉeco kiel rabisto, Kaj via senhaveco kiel viro armita.
11У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12Homo sentaŭga, homo malbonfarema, Iras kun buŝo malica,
12Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13Donas signojn per la okuloj, aludas per siaj piedoj, Komprenigas per siaj fingroj;
13Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14Perverseco estas en lia koro, li intencas malbonon; En ĉiu tempo li semas malpacon.
14Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15Tial subite venos lia pereo; Li estos rompita subite, kaj neniu lin sanigos.
15Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16Jen estas ses aferoj, kiujn la Eternulo malamas, Kaj sep, kiujn Li abomenegas.
16На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17Arogantaj okuloj, mensogema lango, Kaj manoj, kiuj verŝas senkulpan sangon,
17Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18Koro, kiu preparas malbonfarajn intencojn, Piedoj, kiuj rapidas kuri al malbono,
18Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19Falsa atestanto, kiu elspiras mensogojn; Kaj tiu, kiu semas malpacon inter fratoj.
19Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20Konservu, mia filo, la ordonon de via patro, Kaj ne forĵetu la instruon de via patrino.
20Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21Ligu ilin por ĉiam al via koro, Volvu ilin sur vian kolon.
21Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22Kiam vi iros, ili gvidos vin; Kiam vi kuŝiĝos, ili vin gardos; Kaj kiam vi vekiĝos, ili parolos kun vi.
22Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23Ĉar moralordono estas lumingo, kaj instruo estas lumo, Kaj edifaj predikoj estas vojo de vivo,
23Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24Por gardi vin kontraŭ malbona virino, Kontraŭ glata lango de fremdulino.
24Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25Ne deziregu en via koro ŝian belecon, Kaj ne kaptiĝu per ŝiaj palpebroj.
25Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26Ĉar la kosto de publikulino estas nur unu pano; Sed fremda edzino forkaptas la grandvaloran animon.
26Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27Ĉu iu povas teni fajron en sia sino tiel, Ke liaj vestoj ne brulu?
27Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28Ĉu iu povas marŝi sur ardantaj karboj, Ne bruligante siajn piedojn?
28Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29Tiel ankaŭ estas kun tiu, kiu venas al la edzino de sia proksimulo; Neniu, kiu ŝin ektuŝas, restas sen puno.
29Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30Oni ne faras grandan honton al ŝtelanto, Se li ŝtelas por sin satigi, kiam li malsatas;
30Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31Kaj kiam oni lin kaptas, li pagas sepoble; La tutan havon de sia domo li fordonas.
31Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32Sed kiu adultas kun virino, tiu estas sensaĝa; Tiu, kiu faras tion, pereigas sian animon;
32Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33Batojn kaj malhonoron li ricevas, Kaj lia honto ne elviŝiĝas;
33Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34Ĉar furiozas la ĵaluzo de la edzo; Kaj li ne indulgas en la tempo de la venĝo.
34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35Li rigardas nenian kompenson, Kaj li ne akceptas, se vi volas eĉ multe donaci.
35Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.