Sentencoj 22
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nomo bona estas pli preferinda, ol granda riĉeco; Kaj bona estimo, ol arĝento kaj oro.
1Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2Riĉulo kaj malriĉulo renkontiĝas: Ilin ambaŭ kreis la Eternulo.
2Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3Prudentulo antaŭvidas malbonon, kaj kaŝiĝas; Sed naivuloj antaŭenpaŝas, kaj difektiĝas.
3Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4Por humileco kaj timo antaŭ la Eternulo Oni ricevas riĉecon kaj honoron kaj vivon.
4Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5Dornoj kaj retoj estas sur la vojo de malbonagulo; Kiu gardas sian animon, tiu malproksimiĝas de ili.
5Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6Instruu knabon konforme al lia vojo, Kaj eĉ maljuniĝinte li ne dekliniĝos de ĝi.
6Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7Riĉulo regas super malriĉuloj, Kaj kiu prunteprenas, tiu estas sklavo de la pruntedoninto.
7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8Kiu semas maljustaĵon, tiu rikoltos suferon, Kaj la kano de lia krueleco rompiĝos.
8Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9Bonokululo estos benata; Ĉar li donas el sia pano al malriĉulo.
9Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10Forpelu blasfemulon, kaj foriros malpaco, Kaj ĉesiĝos malkonsento kaj ofendo.
10Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11Kiu amas purecon de koro kaj agrable parolas, Al tiu la reĝo estas amiko.
11Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12La okuloj de la Eternulo gardas la prudenton; Sed la vortojn de maliculo Li renversas.
12Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13Mallaborulo diras: Leono estas ekstere, Mi povus esti mortigita meze de la strato.
13Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14La buŝo de malĉastulino estas profunda foso; Kiun la Eternulo koleras, tiu tien enfalas.
14Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15Malsaĝeco forte sidas en la koro de knabo; Sed vergo punanta ĝin elpelas el ĝi.
15Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16Kiu premas malriĉulon, por pligrandigi sian riĉecon, Tiu donas al riĉulo, por ke li malriĉiĝu.
16Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17Klinu vian orelon kaj aŭskultu vortojn de saĝuloj, Kaj direktu vian koron al mia instruo;
17Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18Ĉar ili estos agrablaj, se vi gardos ilin en via interno; Ili estos ĉiuj pretaj sur viaj lipoj.
18Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19Ke al la Eternulo estu via fido, Tion mi instruis al vi hodiaŭ.
19Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20Ĉu mi ne skribis al vi tion trifoje Kun konsiloj kaj scio,
20Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21Por sciigi al vi la ĝustecon de la paroloj de vero, Por ke vi transdonu la parolojn de vero al tiuj, kiuj vin sendis?
21Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22Ne prirabu malriĉulon, pro tio, ke li estas malriĉa; Kaj ne premu senhavulon ĉe la pordego;
22Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23Ĉar la Eternulo defendos ilian aferon Kaj dispremos iliajn premantojn.
23Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24Ne amikiĝu kun homo kolerema, Kaj ne komunikiĝu kun homo flamiĝema;
24Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25Ke vi ne lernu lian vojon Kaj ne ricevu reton por via animo.
25Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26Ne estu inter tiuj, kiuj firmigas per mano, Kiuj garantias por ŝuldoj.
26Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27Se vi ne havos per kio pagi, Oni ja prenos vian litaĵon de sub vi.
27Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28Ne forŝovu la antikvajn limojn, Kiujn faris viaj patroj.
28Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29Se vi vidas homon lertan en sia profesio, li staros antaŭ reĝoj; Li ne staros antaŭ maleminentuloj.
29Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.