Proverbs 22
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A good name is rather to be chosen than great riches, and loving favour rather than silver and gold.
1Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2The rich and the poor meet together — the LORD is the maker of them all.
2Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3A prudent man seeth the evil, and hideth himself; but the thoughtless pass on, and are punished.
3Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4The reward of humility is the fear of the LORD, even riches, and honour, and life.
4Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5Thorns and snares are in the way of the froward; he that keepeth his soul holdeth himself far from them.
5Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6Train up a child in the way he should go, and even when he is old, he will not depart from it.
6Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7The rich ruleth over the poor, and the borrower is servant to the lender.
7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8He that soweth iniquity shall reap vanity; and the rod of his wrath shall fail.
8Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9He that hath a bountiful eye shall be blessed; for he giveth of his bread to the poor.
9Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10Cast out the scorner, and contention will go out; yea, strife and shame will cease.
10Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11He that loveth pureness of heart, that hath grace in his lips, the king shall be his friend.
11Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12The eyes of the LORD preserve him that hath knowledge, but He overthroweth the words of the faithless man.
12Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13The sluggard saith: 'There is a lion without; I shall be slain in the streets.'
13Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14The mouth of strange women is a deep pit: he that is abhorred of the LORD shall fall therein.
14Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15Foolishness is bound up in the heart of a child; but the rod of correction shall drive it far from him.
15Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16One may oppress the poor, yet will their gain increase; one may give to the rich, yet will want come.
16Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17Incline thine ear, and hear the words of the wise, and apply thy heart unto my knowledge.
17Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18For it is a pleasant thing if thou keep them within thee; let them be established altogether upon thy lips.
18Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19That thy trust may be in the LORD, I have made them known to thee this day, even to thee.
19Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20Have not I written unto thee excellent things of counsels and knowledge;
20Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21That I might make thee know the certainty of the words of truth, that thou mightest bring back words of truth to them that send thee?
21Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22Rob not the weak, because he is weak, neither crush the poor in the gate;
22Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23For the LORD will plead their cause, and despoil of life those that despoil them.
23Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24Make no friendship with a man that is given to anger; and with a wrathful man thou shalt not go;
24Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25Lest thou learn his ways, and get a snare to thy soul.
25Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26Be thou not of them that strike hands, or of them that are sureties for debts;
26Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27If thou hast not wherewith to pay, why should he take away thy bed from under thee?
27Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28Remove not the ancient landmark, which thy fathers have set.
28Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29Seest thou a man diligent in his business? he shall stand before kings; he shall not stand before mean men.
29Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.