Proverbs 14
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Every wise woman buildeth her house; but the foolish plucketh it down with her hands.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2He that walketh in his uprightness feareth the LORD; but he that is perverse in his ways despiseth Him.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3In the mouth of the foolish is a rod of pride; but the lips of the wise shall preserve them.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Where no oxen are, the crib is clean; but much increase is by the strength of the ox.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5A faithful witness will not lie; but a false witness breatheth forth lies.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6A scorner seeketh wisdom, and findeth it not; but knowledge is easy unto him that hath discernment.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Go from the presence of a foolish man, for thou wilt not perceive the lips of knowledge.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8The wisdom of the prudent is to look well to his way; but the folly of fools is deceit.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Amends pleadeth for fools; but among the upright there is good will.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10The heart knoweth its own bitterness; and with its joy no stranger can intermeddle.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11The house of the wicked shall be overthrown; but the tent of the upright shall flourish.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Even in laughter the heart acheth; and the end of mirth is heaviness.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14The dissembler in heart shall have his fill from his own ways; and a good man shall be satisfied from himself.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15The thoughtless believeth every word; but the prudent man looketh well to his going.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16A wise man feareth, and departeth from evil; but the fool behaveth overbearingly, and is confident.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17He that is soon angry dealeth foolishly; and a man of wicked devices is hated.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18The thoughtless come into possession of folly; but the prudent are crowned with knowledge.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19The evil bow before the good, and the wicked at the gates of the righteous.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20The poor is hated even of his own neighbour; but the rich hath many friends.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21He that despiseth his neighbour sinneth; but he that is gracious unto the humble, happy is he.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Shall they not go astray that devise evil? But mercy and truth shall be for them that devise good.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23In all labour there is profit; but the talk of the lips tendeth only to penury.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24The crown of the wise is their riches; but the folly of fools remaineth folly.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25A true witness delivereth souls; but he that breatheth forth lies is all deceit.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26In the fear of the LORD a man hath strong confidence; and his children shall have a place of refuge.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27The fear of the LORD is a fountain of life, to depart from the snares of death.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28In the multitude of people is the king's glory; but in the want of people is the ruin of the prince.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29He that is slow to anger is of great understanding; but he that is hasty of spirit exalteth folly.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30A tranquil heart is the life of the flesh; but envy is the rottenness of the bones.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31He that oppresseth the poor blasphemeth his Maker; but he that is gracious unto the needy honoureth Him.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32The wicked is thrust down in his misfortune; but the righteous, even when he is brought to death, hath hope.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33In the heart of him that hath discernment wisdom resteth; but in the inward part of fools it maketh itself known.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Righteousness exalteth a nation; but sin is a reproach to any people.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35The king's favour is toward a servant that dealeth wisely; but his wrath striketh him that dealeth shamefully.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.