Proverbiorum 14
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Sapiens mulier ædificat domum suam; insipiens exstructam quoque manibus destruet.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Ambulans recto itinere, et timens Deum, despicitur ab eo qui infami graditur via.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3In ore stulti virga superbiæ; labia autem sapientium custodiunt eos.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Ubi non sunt boves, præsepe vacuum est; ubi autem plurimæ segetes, ibi manifesta est fortitudo bovis.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Testis fidelis non mentitur; profert autem mendacium dolosus testis.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6Quærit derisor sapientiam, et non invenit; doctrina prudentium facilis.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Vade contra virum stultum, et nescit labia prudentiæ.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8Sapientia callidi est intelligere viam suam, et imprudentia stultorum errans.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Stultus illudet peccatum, et inter justos morabitur gratia.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Cor quod novit amaritudinem animæ suæ, in gaudio ejus non miscebitur extraneus.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11Domus impiorum delebitur: tabernacula vero justorum germinabunt.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Est via quæ videtur homini justa, novissima autem ejus deducunt ad mortem.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Risus dolore miscebitur, et extrema gaudii luctus occupat.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Viis suis replebitur stultus, et super eum erit vir bonus.]
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15[Innocens credit omni verbo; astutus considerat gressus suos. Filio doloso nihil erit boni; servo autem sapienti prosperi erunt actus, et dirigetur via ejus.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Sapiens timet, et declinat a malo; stultus transilit, et confidit.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Impatiens operabitur stultitiam, et vir versutus odiosus est.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18Possidebunt parvuli stultitiam, et exspectabunt astuti scientiam.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19Jacebunt mali ante bonos, et impii ante portas justorum.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20Etiam proximo suo pauper odiosus erit: amici vero divitum multi.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Qui despicit proximum suum peccat; qui autem miseretur pauperis beatus erit. Qui credit in Domino misericordiam diligit.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Errant qui operantur malum; misericordia et veritas præparant bona.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23In omni opere erit abundantia; ubi autem verba sunt plurima, ibi frequenter egestas.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Corona sapientium divitiæ eorum; fatuitas stultorum imprudentia.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Liberat animas testis fidelis, et profert mendacia versipellis.]
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26[In timore Domini fiducia fortitudinis, et filiis ejus erit spes.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Timor Domini fons vitæ, ut declinent a ruina mortis.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28In multitudine populi dignitas regis, et in paucitate plebis ignominia principis.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Qui patiens est multa gubernatur prudentia; qui autem impatiens est exaltat stultitiam suam.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Vita carnium sanitas cordis; putredo ossium invidia.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Qui calumniatur egentem exprobrat factori ejus; honorat autem eum qui miseretur pauperis.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32In malitia sua expelletur impius: sperat autem justus in morte sua.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33In corde prudentis requiescit sapientia, et indoctos quosque erudiet.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Justitia elevat gentem; miseros autem facit populos peccatum.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35Acceptus est regi minister intelligens; iracundiam ejus inutilis sustinebit.]
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.