Proverbiorum 18
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Occasiones quærit qui vult recedere ab amico: omni tempore erit exprobrabilis.
1Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2Non recipit stultus verba prudentiæ, nisi ea dixeris quæ versantur in corde ejus.
2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3Impius, cum in profundum venerit peccatorum, contemnit; sed sequitur eum ignominia et opprobrium.
3Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4Aqua profunda verba ex ore viri, et torrens redundans fons sapientiæ.
4Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5Accipere personam impii non est bonum, ut declines a veritate judicii.]
5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6[Labia stulti miscent se rixis, et os ejus jurgia provocat.
6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7Os stulti contritio ejus, et labia ipsius ruina animæ ejus.
7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8Verba bilinguis quasi simplicia, et ipsa perveniunt usque ad interiora ventris. Pigrum dejicit timor; animæ autem effeminatorum esurient.
8Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9Qui mollis et dissolutus est in opere suo frater est sua opera dissipantis.
9И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10Turris fortissima nomen Domini; ad ipsum currit justus, et exaltabitur.
10Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11Substantia divitis urbs roboris ejus, et quasi murus validus circumdans eum.
11Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12Antequam conteratur, exaltatur cor hominis, et antequam glorificetur, humiliatur.
12Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13Qui prius respondet quam audiat, stultum se esse demonstrat, et confusione dignum.
13Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14Spiritus viri sustentat imbecillitatem suam; spiritum vero ad irascendum facilem quis poterit sustinere?
14Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15Cor prudens possidebit scientiam, et auris sapientium quærit doctrinam.]
15Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16[Donum hominis dilatat viam ejus, et ante principes spatium ei facit.
16Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17Justus prior est accusator sui: venit amicus ejus, et investigabit eum.
17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18Contradictiones comprimit sors, et inter potentes quoque dijudicat.
18Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19Frater qui adjuvatur a fratre quasi civitas firma, et judicia quasi vectes urbium.
19Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20De fructu oris viri replebitur venter ejus, et genimina labiorum ipsius saturabunt eum.
20Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21Mors et vita in manu linguæ; qui diligunt eam comedent fructus ejus.
21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22Qui invenit mulierem bonam invenit bonum, et hauriet jucunditatem a Domino. Qui expellit mulierem bonam expellit bonum; qui autem tenet adulteram stultus est et impius.
22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23Cum obsecrationibus loquetur pauper, et dives effabitur rigide.
23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24Vir amabilis ad societatem magis amicus erit quam frater.]
24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.