Proverbiorum 2
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Fili mi, si susceperis sermones meos, et mandata mea absconderis penes te:
1Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2ut audiat sapientiam auris tua, inclina cor tuum ad cognoscendam prudentiam.
2Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3Si enim sapientiam invocaveris, et inclinaveris cor tuum prudentiæ;
3Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4si quæsieris eam quasi pecuniam, et sicut thesauros effoderis illam:
4Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5tunc intelliges timorem Domini, et scientiam Dei invenies,
5Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6quia Dominus dat sapientiam, et ex ore ejus prudentia et scientia.
6Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7Custodiet rectorum salutem, et proteget gradientes simpliciter,
7Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8servans semitas justitiæ, et vias sanctorum custodiens.
8Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9Tunc intelliges justitiam, et judicium, et æquitatem, et omnem semitam bonam.]
9Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10[Si intraverit sapientia cor tuum, et scientia animæ tuæ placuerit,
10Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11consilium custodiet te, et prudentia servabit te:
11Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12ut eruaris a via mala, et ab homine qui perversa loquitur;
12Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13qui relinquunt iter rectum, et ambulant per vias tenebrosas;
13Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14qui lætantur cum malefecerint, et exsultant in rebus pessimis;
14Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15quorum viæ perversæ sunt, et infames gressus eorum.
15Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16Ut eruaris a muliere aliena, et ab extranea quæ mollit sermones suos,
16Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17et relinquit ducem pubertatis suæ,
17Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18et pacti Dei sui oblita est. Inclinata est enim ad mortem domus ejus, et ad inferos semitæ ipsius.
18Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19Omnes qui ingrediuntur ad eam non revertentur, nec apprehendent semitas vitæ.
19Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20Ut ambules in via bona, et calles justorum custodias:
20Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21qui enim recti sunt habitabunt in terra, et simplices permanebunt in ea;
21Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22impii vero de terra perdentur, et qui inique agunt auferentur ex ea.]
22А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.