Proverbiorum 19
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Melior est pauper qui ambulat in simplicitate sua quam dives torquens labia sua, et insipiens.
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Ubi non est scientia animæ, non est bonum, et qui festinus est pedibus offendet.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3Stultitia hominis supplantat gressus ejus, et contra Deum fervet animo suo.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4Divitiæ addunt amicos plurimos; a paupere autem et hi quos habuit separantur.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5Testis falsus non erit impunitus, et qui mendacia loquitur non effugiet.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Multi colunt personam potentis, et amici sunt dona tribuentis.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7Fratres hominis pauperis oderunt eum; insuper et amici procul recesserunt ab eo.] [Qui tantum verba sectatur nihil habebit;
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8qui autem possessor est mentis diligit animam suam, et custos prudentiæ inveniet bona.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9Falsus testis non erit impunitus, et qui loquitur mendacia peribit.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Non decent stultum deliciæ, nec servum dominari principibus.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11Doctrina viri per patientiam noscitur, et gloria ejus est iniqua prætergredi.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12Sicut fremitus leonis, ita et regis ira, et sicut ros super herbam, ita et hilaritas ejus.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13Dolor patris filius stultus, et tecta jugiter perstillantia litigiosa mulier.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14Domus et divitiæ dantur a parentibus; a Domino autem proprie uxor prudens.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15Pigredo immittit soporem, et anima dissoluta esuriet.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16Qui custodit mandatum custodit animam suam; qui autem negligit viam suam mortificabitur.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17Fœneratur Domino qui miseretur pauperis, et vicissitudinem suam reddet ei.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Erudi filium tuum; ne desperes: ad interfectionem autem ejus ne ponas animam tuam.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19Qui impatiens est sustinebit damnum, et cum rapuerit, aliud apponet.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Audi consilium, et suscipe disciplinam, ut sis sapiens in novissimis tuis.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21Multæ cogitationes in corde viri; voluntas autem Domini permanebit.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22Homo indigens misericors est, et melior est pauper quam vir mendax.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23Timor Domini ad vitam, et in plenitudine commorabitur absque visitatione pessima.]
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24[Abscondit piger manum suam sub ascella, nec ad os suum applicat eam.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25Pestilente flagellato stultus sapientior erit; si autem corripueris sapientem, intelliget disciplinam.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26Qui affligit patrem, et fugat matrem, ignominiosus est et infelix.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Non cesses, fili, audire doctrinam, nec ignores sermones scientiæ.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28Testis iniquus deridet judicium, et os impiorum devorat iniquitatem.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29Parata sunt derisoribus judicia, et mallei percutientes stultorum corporibus.]
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.