Proverbiorum 20
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Luxuriosa res vinum, et tumultuosa ebrietas: quicumque his delectatur non erit sapiens.
1Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2Sicut rugitus leonis, ita et terror regis: qui provocat eum peccat in animam suam.
2Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3Honor est homini qui separat se a contentionibus; omnes autem stulti miscentur contumeliis.
3Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4Propter frigus piger arare noluit; mendicabit ergo æstate, et non dabitur illi.
4Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5Sicut aqua profunda, sic consilium in corde viri; sed homo sapiens exhauriet illud.
5Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6Multi homines misericordes vocantur; virum autem fidelem quis inveniet?]
6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7[Justus qui ambulat in simplicitate sua beatos post se filios derelinquet.
7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8Rex qui sedet in solio judicii dissipat omne malum intuitu suo.
8Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9Quis potest dicere: Mundum est cor meum; purus sum a peccato?
9Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10Pondus et pondus, mensura et mensura: utrumque abominabile est apud Deum.
10Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11Ex studiis suis intelligitur puer, si munda et recta sint opera ejus.
11По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12Aurem audientem, et oculum videntem: Dominus fecit utrumque.
12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13Noli diligere somnum, ne te egestas opprimat: aperi oculos tuos, et saturare panibus.
13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14Malum est, malum est, dicit omnis emptor; et cum recesserit, tunc gloriabitur.
14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15Est aurum et multitudo gemmarum, et vas pretiosum labia scientiæ.]
15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16[Tolle vestimentum ejus qui fidejussor extitit alieni, et pro extraneis aufer pignus ab eo.
16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17Suavis est homini panis mendacii, et postea implebitur os ejus calculo.
17Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18Cogitationes consiliis roborantur, et gubernaculis tractanda sunt bella.
18Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19Ei qui revelat mysteria, et ambulat fraudulenter, et dilatat labia sua, ne commiscearis.
19Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20Qui maledicit patri suo et matri, extinguetur lucerna ejus in mediis tenebris:
20Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21hæreditas ad quam festinatur in principio, in novissimo benedictione carebit.
21Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22Ne dicas: Reddam malum: exspecta Dominum, et liberabit te.
22Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23Abominatio est apud Dominum pondus et pondus; statera dolosa non est bona.
23Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24A Domino diriguntur gressus viri: quis autem hominum intelligere potest viam suam?
24Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25Ruina est homini devorare sanctos, et post vota retractare.]
25Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26[Dissipat impios rex sapiens, et incurvat super eos fornicem.
26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27Lucerna Domini spiraculum hominis, quæ investigat omnia secreta ventris.
27Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28Misericordia et veritas custodiunt regem, et roboratur clementia thronus ejus.
28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29Exsultatio juvenum fortitudo eorum, et dignitas senum canities.
29Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30Livor vulneris absterget mala, et plagæ in secretioribus ventris.]
30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.