Притчи Соломона 20
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Вино - глумливо, сикера - буйна; и всякий, увлекающийся ими, неразумен.
1Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2Гроза царя - как бы рев льва: кто раздражает его, тот грешит против самого себя.
2Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3Честь для человека - отстать от ссоры; а всякий глупец задорен.
3Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4Ленивец зимою не пашет: поищет летом - и нет ничего.
4Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5Помыслы в сердце человека - глубокие воды, но человек разумный вычерпывает их.
5Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6Многие хвалят человека за милосердие, но правдивого человека кто находит?
6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7Праведник ходит в своей непорочности: блаженны дети его после него!
7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8Царь, сидящий на престоле суда, разгоняет очами своими все злое.
8Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9Кто может сказать: “Я очистил мое сердце, я чист от греха моего?”
9Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10Неодинаковые весы, неодинаковая мера, то и другое мерзость пред Господом.
10Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11Можно узнать даже отрока по занятиям его, чисто ли и правильно ли будет поведение его.
11По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12Ухо слышащее и глаз видящий - и то и другое создал Господь.
12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13Не люби спать, чтобы тебе не обеднеть; держи открытыми глаза твои, и будешь досыта есть хлеб.
13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14“Дурно, дурно”, говорит покупатель, а когда отойдет, хвалится.
14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15Есть золото и много жемчуга, но драгоценная утварь - уста разумные.
15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16Возьми платье его, так как он поручился за чужого; и за стороннего возьми от него залог.
16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17Сладок для человека хлеб, приобретенный неправдою; но после рот его наполнится дресвою.
17Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18Предприятия получают твердость чрез совещание, и по совещании веди войну.
18Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19Кто ходит переносчиком, тот открывает тайну; и кто широко раскрывает рот, с тем не сообщайся.
19Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20Кто злословит отца своего и свою мать, того светильник погаснет среди глубокой тьмы.
20Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21Наследство, поспешно захваченное вначале, не благословится впоследствии.
21Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22Не говори: “Я отплачу за зло”; предоставь Господу, и Он сохранит тебя.
22Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23Мерзость пред Господом неодинаковые гири, и неверные весы - не добро.
23Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24От Господа направляются шаги человека; человеку же как узнать путь свой?
24Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25Сеть для человека - поспешно давать обет, и после обета обдумывать.
25Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26Мудрый царь вывеет нечестивых и обратит на них колесо.
26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27Светильник Господень - дух человека, испытывающий все глубины сердца.
27Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28Милость и истина охраняют царя, и милостью он поддерживает престол свой.
28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29Слава юношей - сила их, а украшение стариков - седина.
29Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30Раны от побоев врачевство против зла, и удары, проникающие во внутренности чрева.
30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.