Приповісток 18
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Своєвольний всього забагає; він устає проти всього, що каже розум.
1Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2Дурний не любить знання, хиба тілько, щоб повеличатись дотепом.
2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3З безбожником приходить і погорда, а з безчесним — сором.
3Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4Слова в устах мужа — глибокії води; з джерела мудростї — широкий потік.
4Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5Вважати на особу безбожного — се дїло погане, тим паче, щоб праведного повалити на судї.
5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6Безумного уста вдаються у сварку, а його слова викликують бійку.
6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7Беспутнього язик — погибель для него, а уста його — се сїть на душу його.
7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8Нашептані слова — неначе лакітки, а все ж вони до дна у череві доходять.
8Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9Недбалий в своїй роботї — се рідний брат розтратника.
9И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10Імя Господнє — се кріпка тверджа; втече праведник у неї, і він безпечен.
10Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11Багатому скарби здаються кріпким містом, він уважає їх за високі мури.
11Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12Перед упадком гордуватїє серце в чоловіка, а перед славою — покора.
12Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13Хто, не вислухавши, відповідає, той дурень і стид на його спадає.
13Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14Дух в чоловіцї підпирає немочі його, а дух прибитий — хто може піддержати його?
14Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15Розумного серце здобуває знаннє, й мудрих ухо, знай, про знаннє тілько дбає.
15Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16Дарунок розширює чоловікові дорогу, ба й до панів великих його допускає.
16Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17Первий в свойму спорі — правий, та приходить його противник, й перевірює справу.
17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18Жереб скінчить позиванку, він чинить розсуд і між панами.
18Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19Розгнїваний брат — як утверджене місто, а звяга (з ним) — як засови в замку.
19Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20Плодом уст чоловіка наповнюєсь черево його; що його уста зродять, тим він насичуєсь.
20Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21Смерть і життє — в руцї язика, й хто любить його, їсти ме плоди його.
21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22Хто знайшов добру жону — знайшов добро й одержав ласку від Господа.
22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23Убогий, благаючи, говорить; багатий промовляє згорда.
23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24Хто хоче приятелїв мати, мусить і самий приязним бути; друг буває од брата прихильнїйший.
24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.