Приповісток 22
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Добре ймя лїпше над велике багацтво, й добра слава дорожша над золото й срібло.
1Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2Богач і бідний стрічаються все з собою; того й сього создав Господь однако.
2Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3Заздалегідь біди розумний стережеться, простак іде собі байдужен, і бідує.
3Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4За покорою йде страх Господень, багацтво й честь і життє.
4Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5Тернина та сїлки лукавому по стежцї, а хто береже душу, держись од них далеко.
5Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6Настав на добру путь малого, — а й старим він не зверне з неї.
6Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7Над злиденним багач панує, хто в кого у довгу, в того він в неволї.
7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8Хто посїє неправду, буде жати біду, й палиця гнїву його зникне.
8Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9Милосердний буде благословенний, бо спомагає вбогого хлїбом своїм.
9Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10Прожени геть зрадливого, а пійде з ним незгода, й зникнуть сварня й бійка.
10Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11Хто серцем чистий, в того й уста щирі; тому й сам царь другом.
11Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12Очі Господнї мають знаннє всього, а слова проступника він в нїщо обертає.
12Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13Лїнивий каже: „Он лев на улицї! серед майдану вбють мене!‟
13Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14Блудничині уста — глибока яма, той впаде туди, на кого Господь прогнїваєсь.
14Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15Дурнота впилась молодикові в серце, та навчаюча лозина прожене її від його.
15Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16Хто кривдить убогого, щоб умножити своє багацтво, той віддасть ще багатшому, й збіднїє.
16Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17Прихили ухо твоє до слів премудрого, й оберни серце твоє до знання мого;
17Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18Бо втїха тобі буде, коли ховати меш їх в серцї в тебе, та коли вони будуть і в устах твоїх.
18Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19Про те, щоб уповав на Господа, я оце й навчаю тебе, а ти міркуй собі.
19Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20Чи я ж бо не писав тобі нераз — подаючи ради й науки,
20Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21Щоб навчити тебе слів чистої правди, щоб умів переказати слова правди тим, що тебе (по неї) послали?
21Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22Не граб убогого за те, що він убогий, і не тїсни злиденного в воротах, —
22Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23Господь бо в справі їх вступиться за ними, і вирве у грабителїв душі їх.
23Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24З гнївливим не дружись, і з сердитим не кумайсь,
24Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25Щоб не привик і сам їх стежками ходити та й не надїв петлї на душу свою.
25Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26Так не чини, як ті що ручаться, і чужі довги беруть на себе;
26Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27Бо, як не буде чим у тебе заплатити, то про що доводити себе до того, щоб забрали постїль твою з під тебе?
27Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28Не пересувай межі давнезної, що провели батьки твої.
28Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29Бачив ти коли чоловіка зручного в справах своїх? Такий буде перед царями стояти, а не простим служити.
29Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.