Приповісток 8
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Чи ж премудрість не покликує, чи розум не знїмає свій голос?
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2Вона стає на високих місцях, при дорозї, та на роздорожжях;
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3Вона кличе коло воріт при ввіходї в місто, коло ввіходу в самі двері:
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4Люде, се до вас я покликую, до синів чоловічих мій голос!
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5Навчайтесь, нерозумні, мудростї, і ви, глупі — розуму!
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6Слухайте, бо я про важне говорити буду, й сама се правда, що уста мої виповідають.
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7Бо саму правду говорить язик мій, а все, що безбожне, — гидота устам моїм.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8Всї слова уст моїх справедливі; нема в них облуду анї омани.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9Всї вони ясні тому, хто має розум, і справедливі для тих, що знання набули.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10Прийміть мою науку над срібло раднїще, знаннє моє ви цїнуйте над золото щире;
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11Мудрість бо над перли дорожша, й нїчо, що можна бажати, з нею не зрівняєсь.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12Я, премудрість, пробуваю з розумом і шукаю розважливого знання.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13Страх Господень — значить ненавидїти зло; гордощі, високомірність, зла путь і двоязичні уста менї ненависні.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14В мене рада й правда, я — розум, у мене сила.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15Мною й царі царюють і праводавцї встановляють справедливість;
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16Мною правлять князї й вельможні, та всї суддї землї.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17Люблю я тих, що мене люблять, і хто мене шукає, той знайде мене.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18І богацтво й слава в мене, всї блага неминущі й справедливість;
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19Плоди мої лучші золота — золота найчистїйшого, а хісна з мене більше, як із найдобірнїйшого срібла.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20Я ходжу шляхами правди, правосуду стежками,
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21Щоб подати тим, хто мене любить, справдешнє добро, й скарбівнї їх я наповнюю.
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22Господь мав мене перед розпочатком путей своїх, перш нїж що сотворив, з правіків;
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23Од вічностї мене він помазав, від почину, перед настаннєм землї.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24Я родилась, як ще не було безодень, як ще нїде джерела водою не дзюрчали.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25Родилась, як ще з землї не воздвиглись гори, перше нїж горби постали;
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26Як іще він не сотворив нї землї, нї степу, нї грудок тих, що з них злїпивсь круг земний.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27Як розпростирав він небо, була я там. Як він закруглював кружало безоднї,
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28Як хмари в горі згущав, як замикав джерела безоднї (надземної),
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29Як давав морю приказ, щоб води не переступали гряниць його, як він підвалини землї закладав, —
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30Тодї була я при йому строїтелькою, й була його радістю день за днем, веселячись перед ним увесь час,
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31Веселячись на земному крузї його, радість же моя була — дїти людські.
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32Проте ж, дїти, слухайте мене; й благословенні ті, хто стежок моїх пильнує.
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33Слухайте науки, й будьте мудрі, та й не одступайте від неї.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34Блажен, хто слухає мене, й невсипущо перебуває день-у-день у воріт моїх, та стоїть на сторожі під дверима в мене!
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35Бо хто знайшов мене, знайшов життє, й одержить ласку від Господа;
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36Хто ж грішить проти мене, душі своїй той шкодить: всї, що цураються мене, люблять смерть.
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.