Sprüche 8
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ruft nicht die Weisheit, und die Klugheit läßt sich hören?
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2Öffentlich am Wege und an der Straße steht sie.
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3An den Toren bei der Stadt, da man zur Tür eingeht, schreit sie:
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4O ihr Männer, ich schreie zu euch und rufe den Leuten.
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5Merkt, ihr Unverständigen, auf Klugheit und, ihr Toren, nehmt es zu Herzen!
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6Höret, denn ich will reden, was fürstlich ist, und lehren, was recht ist.
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7Denn mein Mund soll die Wahrheit reden, und meine Lippen sollen hassen, was gottlos ist.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8Alle Reden meines Mundes sind gerecht; es ist nichts Verkehrtes noch falsches darin.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9Sie sind alle gerade denen, die sie verstehen, und richtig denen, die es annehmen wollen.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10Nehmet an meine Zucht lieber denn Silber, und die Lehre achtet höher denn köstliches Gold.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11Denn Weisheit ist besser als Perlen; und alles, was man wünschen mag, kann ihr nicht gleichen.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12Ich, Weisheit, wohne bei der Klugheit und weiß guten Rat zu geben.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13Die Furcht des HERRN haßt das Arge, die Hoffart, den Hochmut und bösen Weg; und ich bin feind dem verkehrten Mund.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14Mein ist beides, Rat und Tat; ich habe Verstand und Macht.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15Durch mich regieren die Könige und setzen die Ratsherren das Recht.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16Durch mich herrschen die Fürsten und alle Regenten auf Erden.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17Ich liebe, die mich lieben; und die mich frühe suchen, finden mich.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18Reichtum und Ehre ist bei mir, währendes Gut und Gerechtigkeit.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19Meine Frucht ist besser denn Gold und feines Gold und mein Ertrag besser denn auserlesenes Silber.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20Ich wandle auf dem rechten Wege, auf der Straße des Rechts,
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21daß ich wohl versorge, die mich lieben, und ihre Schätze vollmache.
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22Der HERR hat mich gehabt im Anfang seiner Wege; ehe er etwas schuf, war ich da.
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23Ich bin eingesetzt von Ewigkeit, von Anfang, vor der Erde.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24Da die Tiefen noch nicht waren, da war ich schon geboren, da die Brunnen noch nicht mit Wasser quollen.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25Ehe denn die Berge eingesenkt waren, vor den Hügeln war ich geboren,
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26da er die Erde noch nicht gemacht hatte und was darauf ist, noch die Berge des Erdbodens.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27Da er die Himmel bereitete, war ich daselbst, da er die Tiefe mit seinem Ziel faßte.
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28Da er die Wolken droben festete, da er festigte die Brunnen der Tiefe,
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29da er dem Meer das Ziel setzte und den Wassern, daß sie nicht überschreiten seinen Befehl, da er den Grund der Erde legte:
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30da war ich der Werkmeister bei ihm und hatte meine Lust täglich und spielte vor ihm allezeit
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31und spielte auf seinem Erdboden, und meine Lust ist bei den Menschenkindern.
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32So gehorchet mir nun, meine Kinder. Wohl denen, die meine Wege halten!
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33Höret die Zucht und werdet weise und lasset sie nicht fahren.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34Wohl dem Menschen, der mir gehorcht, daß er wache an meiner Tür täglich, daß er warte an den Pfosten meiner Tür.
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35Wer mich findet, der findet das Leben und wird Wohlgefallen vom HERRN erlangen.
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36Wer aber an mir sündigt, der verletzt seine Seele. Alle, die mich hassen, lieben den Tod.
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.