Sprüche 5
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mein Kind, merke auf meine Weisheit; neige dein Ohr zu meiner Lehre,
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2daß du bewahrest guten Rat und dein Mund wisse Unterschied zu halten.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3Denn die Lippen der Hure sind süß wie Honigseim, und ihre Kehle ist glätter als Öl,
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4aber hernach bitter wie Wermut und scharf wie ein zweischneidiges Schwert.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Ihre Füße laufen zum Tod hinunter; ihre Gänge führen ins Grab.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Sie geht nicht stracks auf dem Wege des Lebens; unstet sind ihre Tritte, daß sie nicht weiß, wo sie geht.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7So gehorchet mir nun, meine Kinder, und weichet nicht von der Rede meines Mundes.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Laß deine Wege ferne von ihr sein, und nahe nicht zur Tür ihres Hauses,
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9daß du nicht den Fremden gebest deine Ehre und deine Jahre dem Grausamen;
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10daß sich nicht Fremde von deinem Vermögen sättigen und deine Arbeit nicht sei in eines andern Haus,
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11und müssest hernach seufzen, wenn du Leib und Gut verzehrt hast,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12und sprechen: “Ach, wie habe ich die Zucht gehaßt und wie hat mein Herz die Strafe verschmäht!
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13wie habe ich nicht gehorcht der Stimme meiner Lehrer und mein Ohr nicht geneigt zu denen, die mich lehrten!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14Ich bin schier in alles Unglück gekommen vor allen Leuten und allem Volk.”
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Trink Wasser aus deiner Grube und Flüsse aus deinem Brunnen.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Laß deine Brunnen herausfließen und die Wasserbäche auf die Gassen.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Habe du aber sie allein, und kein Fremder mit dir.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Dein Born sei gesegnet, und freue dich des Weibes deiner Jugend.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Sie ist lieblich wie die Hinde und holdselig wie ein Reh. Laß dich ihre Liebe allezeit sättigen und ergötze dich allewege in ihrer Liebe.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Mein Kind, warum willst du dich an der Fremden ergötzen und herzest eine andere?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Denn jedermanns Wege sind offen vor dem HERRN, und er mißt alle ihre Gänge.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Die Missetat des Gottlosen wird ihn fangen, und er wird mit dem Strick seiner Sünde gehalten werden.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23Er wird sterben, darum daß er sich nicht will ziehen lassen; und um seiner großen Torheit willen wird's ihm nicht wohl gehen.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.