Proverbs 5
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My son, attend to my wisdom, and incline thy ear to my prudence.
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2That thou mayst keep thoughts, and thy lips may preserve instruction. Mind not the deceit of a woman.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3For the lips of a harlot are like a honeycomb dropping, and her throat is smoother than oil.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4But her end is bitter as wormwood, and sharp as a two-edged sword.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Her feet go down into death, and her steps go in as far as hell.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6They walk not by the path of life, her steps are wandering, and unaccountable.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Now therefore, my son, hear me, and depart not from the words of my mouth.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Remove thy way far from her, and come not nigh the doors of her house.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Give not thy honour to strangers, and thy years to the cruel.
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10Lest strangers be filled with thy strength, and thy labours be in another man’s house,
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11And thou mourn it the last, when thou shalt have spent thy flesh and thy body, and say:
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12Why have I hated instruction, and my heart consented not to reproof,
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13And have not heard the voice of them that taught me, and have not inclined my ear to masters?
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14I have almost been in all evil, in the midst of the church and of the congregation.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Drink water out of thy own cistern, and the streams of thy own well:
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Let thy fountains be conveyed abroad, and in the streets divide thy waters.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Keep them to thyself alone, neither let strangers be partakers with thee.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Let thy vein be blessed, and rejoice with the wife of thy youth:
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Let her be thy dearest hind, and most agreeable fawn: let her breasts inebriate thee at all times; he thou delighted continually with her love.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Why art thou seduced, my son, by a strange woman, and art cherished in the bosom of another?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21The Lord beholdeth the ways of man, and considereth all his steps.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22His own iniquities catch the wicked, and he is fast bound with the ropes of his own sins.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23He shall die, because he hath not received instruction, and in the multitude of his folly he shall be deceived.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.