Proverbs 16
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1It is the part of man to prepare the soul: and of the Lord to govern the tongue.
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2All the ways of a man are open to his eyes: the Lord is the weigher of spirits.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3Lay open thy works to the Lord: and thy thoughts shall be directed.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4The Lord hath made all things for himself: the wicked also for the evil day.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5Every proud man is an abomination to the Lord: though hand should be joined to hand, he is not innocent. The beginning of a good way is to do justice; and this is more acceptable with God, than to offer sacrifices.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6By mercy and truth iniquity is redeemed: and by the fear of the Lord men depart from evil.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7When the ways of man shall please the Lord, he will convert even his enemies to peace.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8Better is a little with justice, than great revenues with iniquity.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9The heart of man disposeth his way: but the Lord must direct his steps.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10Divination is in the lips of the king, his mouth shall not err in judgment.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11Weight and balance are judgments of the Lord: and his work all the weights of the bag.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12They that act wickedly are abominable to the king: for the throne is established by justice.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13Just lips are the delight of kings: he that speaketh right things shall be loved.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14The wrath of a king is as messengers of death: and the wise man will pacify it.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15In the cheerfulness of the king’s countenance is life: and his clemency is like the latter rain.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16Get wisdom, because it is better than gold: and purchase prudence, for it is more precious than silver.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17The path of the just departeth from evils: he that keepeth his soul keepeth his way.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18Pride goeth before destruction: and the spirit is lifted up before a fall.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19It is better to be humbled with the meek, than to divide spoils with the proud.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20The learned in word shall find good things: and he that trusteth in the Lord is blessed.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21The wise in heart shall be called prudent: and he that is sweet in words shall attain to greater things.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22Knowledge is a fountain of life to him that possesseth it: the instruction of fools is foolishness.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23The heart of the wise shall instruct his mouth: and shall add grace to his lips.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24Well ordered words are as a honeycomb: sweet to the soul, and health to the bones.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25There is a way that seemeth to a man right: and the ends thereof lead to death.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26The soul of him that laboureth, laboureth for himself, because his mouth hath obliged him to it.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27The wicked man diggeth evil, and in his lips is a burning fire.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28A perverse man stirreth up quarrels: and one full of words separateth princes.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29An unjust man allureth his friend: and leadeth him into a way that is not good.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30He that with fixed eyes deviseth wicked things, biting his lips, bringeth: evil to pass.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31Old age is a crown of dignity, when it is found in the ways of justice.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32The patient man is better than the valiant: and he that ruleth his spirit than he that taketh cities.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33Lots are cast into the lap, but they are disposed of by the Lord.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.