Proverbs 27
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Boast not for tomorrow, for thou knowest not what the day to come may bring forth.
1Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2Let another praise thee, and not thy own mouth: a stranger, and not thy own lips.
2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3A stone is heavy, and sand weighty: but the anger of a fool is heavier than them both.
3Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4Anger hath no mercy, nor fury when it breaketh forth: and who can bear the violence of one provoked?
4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5Open rebuke is better than hidden love.
5Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6Better are the wounds of a friend, than the deceitful kisses of an enemy.
6Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7A soul that is full shall tread upon the honeycomb: and a soul that is hungry shall take even bitter for sweet.
7Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8As a bird that wandereth from her nest, so is a man that leaveth his place.
8Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9Ointment and perfumes rejoice the heart: and the good counsels of a friend are sweet to the soul.
9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10Thy own friend, and thy father’s friend forsake not: and go not into thy brother’s house in the day of thy affliction. Better is a neighbour that is near, than a brother afar off.
10Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11Study wisdom, my son, and make my heart joyful, that thou mayst give an answer to him that reproacheth.
11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12The prudent man seeing evil hideth himself: little ones passing on have suffered losses.
12Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13Take away his garment that hath been surety for a stranger: and take from him a pledge for strangers.
13Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14He that blesseth his neighbour with a loud voice, rising in the night, shall be like to him that curseth.
14Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15Roofs dropping through in a cold day, and a contentious woman are alike.
15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16He that retaineth her, is as he that would hold the wind, and shall call in the oil of his right hand.
16Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17Iron sharpeneth iron, so a man sharpeneth the countenance of his friend.
17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18He that keepeth the fig tree, shall eat the fruit thereof: and he that is the keeper of his master, shall be glorified.
18Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19As the faces of them that look therein, shine in the water, so-the hearts of men are laid open to the wise.
19Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20Hell and destruction are never filled: so the eyes of men are never satisfied.
20Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
21As silver is tried in the fining-pot and gold in the furnace: so a man is tried by the mouth of him that praiseth. The heart of the wicked seeketh after evils, but the righteous heart seeketh after knowledge.
21Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22Though thou shouldst bray a fool in the mortar, as when a pestle striketh upon sodden barley, his folly would not be taken from him.
22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23Be diligent to know the countenance of thy cattle, and consider thy own flocks:
23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24For thou shalt not always have power: but a crown shall be given to generation and generation.
24Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25The meadows are open, and the green herbs have appeared, and the hay is gathered out of the mountains.
25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26Lambs are for thy clothing: and kids for the price of the field.
26Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27Let the milk of the goats be enough for thy food, and for the necessities of thy house, and for maintenance for thy handmaids.
27И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.