Proverbs 5
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My son, attend unto my wisdom, and bow thine ear to my understanding:
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2That thou mayest regard discretion, and that thy lips may keep knowledge.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3¶ For the lips of a strange woman drop as an honeycomb, and her mouth is smoother than oil:
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4But her end is bitter as wormwood, sharp as a twoedged sword.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Her feet go down to death; her steps take hold on hell.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Lest thou shouldest ponder the path of life, her ways are moveable, that thou canst not know them .
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Hear me now therefore, O ye children, and depart not from the words of my mouth.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Remove thy way far from her, and come not nigh the door of her house:
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Lest thou give thine honour unto others, and thy years unto the cruel:
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10Lest strangers be filled with thy wealth; and thy labours be in the house of a stranger;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11And thou mourn at the last, when thy flesh and thy body are consumed,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12And say, How have I hated instruction, and my heart despised reproof;
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13And have not obeyed the voice of my teachers, nor inclined mine ear to them that instructed me!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14I was almost in all evil in the midst of the congregation and assembly.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15¶ Drink waters out of thine own cistern, and running waters out of thine own well.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Let thy fountains be dispersed abroad, and rivers of waters in the streets.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Let them be only thine own, and not strangers’ with thee.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Let thy fountain be blessed: and rejoice with the wife of thy youth.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Let her be as the loving hind and pleasant roe; let her breasts satisfy thee at all times; and be thou ravished always with her love.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20And why wilt thou, my son, be ravished with a strange woman, and embrace the bosom of a stranger?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21For the ways of man are before the eyes of the LORD , and he pondereth all his goings.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22¶ His own iniquities shall take the wicked himself, and he shall be holden with the cords of his sins.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23He shall die without instruction; and in the greatness of his folly he shall go astray.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.