Proverbs 29
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1He, that being often reproved hardeneth his neck, shall suddenly be destroyed, and that without remedy.
1Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2When the righteous are in authority, the people rejoice: but when the wicked beareth rule, the people mourn.
2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3Whoso loveth wisdom rejoiceth his father: but he that keepeth company with harlots spendeth his substance.
3Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4The king by judgment establisheth the land: but he that receiveth gifts overthroweth it.
4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5A man that flattereth his neighbour spreadeth a net for his feet.
5Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6In the transgression of an evil man there is a snare: but the righteous doth sing and rejoice.
6У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7The righteous considereth the cause of the poor: but the wicked regardeth not to know it .
7Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8Scornful men bring a city into a snare: but wise men turn away wrath.
8Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9If a wise man contendeth with a foolish man, whether he rage or laugh, there is no rest.
9Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10The bloodthirsty hate the upright: but the just seek his soul.
10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11A fool uttereth all his mind: but a wise man keepeth it in till afterwards.
11Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12If a ruler hearken to lies, all his servants are wicked.
12Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13The poor and the deceitful man meet together: the LORD lighteneth both their eyes.
13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14The king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established for ever.
14Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15The rod and reproof give wisdom: but a child left to himself bringeth his mother to shame.
15Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16When the wicked are multiplied, transgression increaseth: but the righteous shall see their fall.
16Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17Correct thy son, and he shall give thee rest; yea, he shall give delight unto thy soul.
17Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18Where there is no vision, the people perish: but he that keepeth the law, happy is he.
18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19A servant will not be corrected by words: for though he understand he will not answer.
19Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20Seest thou a man that is hasty in his words? there is more hope of a fool than of him.
20Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21He that delicately bringeth up his servant from a child shall have him become his son at the length.
21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22An angry man stirreth up strife, and a furious man aboundeth in transgression.
22Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23A man’s pride shall bring him low: but honour shall uphold the humble in spirit.
23Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24Whoso is partner with a thief hateth his own soul: he heareth cursing, and bewrayeth it not.
24Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25The fear of man bringeth a snare: but whoso putteth his trust in the LORD shall be safe.
25Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26Many seek the ruler’s favour; but every man’s judgment cometh from the LORD .
26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27An unjust man is an abomination to the just: and he that is upright in the way is abomination to the wicked.
27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.