Proverbs 5
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My son, attend unto my wisdom; incline thine ear to my understanding;
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2That thou mayest preserve discretion, and that thy lips may keep knowledge.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3For the lips of a strange woman drop honey, and her mouth is smoother than oil;
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4But her end is bitter as wormwood, sharp as a two-edged sword.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Her feet go down to death; her steps take hold on the nether-world;
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Lest she should walk the even path of life, her ways wander, but she knoweth it not.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Now therefore, O ye children, hearken unto me, and depart not from the words of my mouth.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Remove thy way far from her, and come not nigh the door of her house;
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Lest thou give thy vigour unto others, and thy years unto the cruel;
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10Lest strangers be filled with thy strength, and thy labours be in the house of an alien;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11And thou moan, when thine end cometh, when thy flesh and thy body are consumed,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12And say: 'How have I hated instruction, and my heart despised reproof;
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13Neither have I hearkened to the voice of my teachers, nor inclined mine ear to them that instructed me!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14I was well nigh in all evil in the midst of the congregation and assembly.'
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Drink waters out of thine own cistern, and running waters out of thine own well.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Let thy springs be dispersed abroad, and courses of water in the streets.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Let them be only thine own, and not strangers' with thee.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Let thy fountain be blessed; and have joy of the wife of thy youth.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19A lovely hind and a graceful doe, let her breasts satisfy thee at all times; with her love be thou ravished always.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Why then wilt thou, my son, be ravished with a strange woman, and embrace the bosom of an alien?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21For the ways of man are before the eyes of the LORD, and He maketh even all his paths.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22His own iniquities shall ensnare the wicked, and he shall be holden with the cords of his sin.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23He shall die for lack of instruction; and in the greatness of his folly he shall reel.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.