Приповісток 7
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Сину мій! хорони слова мої, й заповідї мої ховай у себе.
1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2Хорони заповідї мої й жий, і науку мою, як зїницї очей твоїх.
2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3Понавязуй їх на палцї собі, й понаписуй їх на скрижалях серця твого.
3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4Скажи премудростї: Ти сестра моя! а розум назви рідним (братом).
4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5Щоб вони давали острах тобі від жінки чужої, що мягкими словами промовляє.
5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6Ось, я раз дивився кріз крату в вікно у моїй домівцї,
6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7Та й побачив серед недосьвідних, — постеріг між молодими людьми нерозумного молодика,
7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8Що йшов близенько її переулок і простував до будинку її при дорозї,
8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9В вечірні сумерки, в нічній темряві й мороцї.
9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10І ось — зустріч йому йде молодиця в блудничій одежі, і хитрим серцем,
10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11Щебетлива й невгавуща; ноги її не втерплять перебувати в домівцї в себе:
11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12То на улицї, то на майдані, і переулках кує вона зраду.
12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13От і обняла його, поцїлувала та й каже без сорома в лицї:
13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14В мене мирна жертва: сьогоднї я сповнила обітницї мої;
14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15Тим і вийшла на зустріч тобі, щоб тебе відшукати, та й — знайшла тебе;
15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16Постелю мою вслала я килимами, квічастими тканинами з Египту;
16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17Почивальню мою запашила я миррою, алоєм та цинамоном;
17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18Ходи ж, будем до самого ранку впиватись пестощами, насолоджуватись любовю;
18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19Мужа бо дома нема, — вибравсь у далеку дорогу;
19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20Сакву грошей забрав він із собою, вернеться, як місяць у повнї засьвітить.
20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21Так і приманила його ласкавим щебетаннєм, взяла гору над ним солодкими словами.
21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22Як стій, пійшов він за нею, як ійде віл під обух, наче пес на ланцюг, наче олень під вистріл,
22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23Покіль стріла не пробє печінок йому наскрізь; так бідна пташка летить на сїло, й не знає, що воно їй на погибель.
23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24Слухайте ж, дїти, мене, приникайте до слів уст моїх.
24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25Нехай не надиться твоє серце на її дороги, не блукайся стежками її:
25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26Многих вона зранила й повалила й много сильних убила;
26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
27Дом її — се битий шлях у преисподню, ведучий в саме мешканнє смертї.
27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.