Приповісток 21
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1В руках у Господа цареве серце; як розтоки води, він їх, куди захоче, справляє.
1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
2В очах у людини путь її здається шляхом правим, Господь же на вазї всяке серце важить.
2Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
3Як хто чинить правду й правий суд, се подобаєсь Господу більше, нїж жертва.
3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
4Дивитись на людей високом згорда оком і серцем надутим — се гріх.
4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
5Гадки трудящого змагають до багацтва, а хто поквапний, терпить недостачу.
5Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
6Надбане добро язиком льживим — се проминаючий подих, се погибельні сїти.
6Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
7Насильство злюк лихих саме їх погубляє, вони зареклись, не хоронити справедливість.
7Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
8Дорога в грішника крива, а хто чистий, того поступки праві.
8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
9На криші в кутку далеко лучше жити, анїж із жінкою сварливою в сьвітлицї.
9Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
10Безбожного душа бажає зла; не найде змилування в очах його навіть приятель його.
10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
11Як карають зрадливого, то й неук зрозумнїє, а як розумного навчають, він приймає науку.
11Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
12Праведний назирає дом безбожного, як безбожні попадають в нещастє.
12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
13Хто чує крик і плач убогого байдужно, той сам кричати ме, й вислуханий не буде.
13Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
14Гостинець, тайкома даний, гасить гнїв, і дар у пазуху — велику досаду.
14Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
15Правий суд — се радість праведному, а страх лиходїєві.
15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
16Чоловік, що зійшов з путя розумного, між мертвими опиниться.
16Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
17Хто любить веселощі, той збіднїє, а хто вино й товщ — тому не збогатїти.
17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
18Викупом буває за праведного безбожний, й за правого — лукавий.
18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
19В пустинї одиноко відраднїйще жити, нїж із сварливою жоною й сердитою.
19Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
20В господї мудрого — омаста й достатки, яких забажає, а дурний чоловік все те прогайнує.
20Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
21Хто справедливий і милосерний, знайде той життє, правду і повагу.
21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
22Мудрий здобуває місто хоробрих, і валить твердинї, що на них вповали.
22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
23Хто стереже уста свої й язик свій, той од біди життє охороняє.
23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
24Надутий лиходїй — безʼумом зовуть його — порпаєсь в попелї гординї.
24Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
25Жаданнє лїнивого вбє його, бо приложити рук не хоче нї до чого;
25Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
26Що дня його кортить їда, а праведний дає, не жалує нїчого.
26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
27Гидота Господу безбожників жертва, а надто, як її в лукавстві приносять.
27Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
28Ложний сьвідок погибне, а чоловік, що говорить те, що знає, буде все говорити правду.
28Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
29Чоловік безбожний не має стиду в лицї свойму, людина ж праведна путя свого не скривить.
29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
30Нема премудростї, нї розуму, нї ради в того, хто противен Господеві.
30Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
31Коня готують на день бою, та побіда — від Господа.
31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.