Приповісток 25
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І се теж приповістки Соломонові, що їх позбірали вчені мужі Езекії, царя Юдейського:
1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2Господня слава в тому, щоб справи в тайнї скривати, а честь царів — розвідувати дїло.
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3Як неба висота й землї глибина, так серце у царів — невідоме.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4Віддїли жужелицю від срібла, а вийде у срібленника (чистий) посуд:
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5Віддали од царя неправедника, а правдою престол його стояти буде.
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6Не величайсь перед царем і на місцї для князїв не становись;
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7Бо красше, коли тобі скажуть: „Ходи сюди висше‟, анїж би тебе понижено перед значним, що його вбачали очі твої.
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8Судитись не хапайсь, бо що робити будеш, як вкінцї супротивник твій засоромить тебе?
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9Судися з противником твоїм, але тайни його не зраджуй,
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10Щоб хто не насьміявсь із тебе, се почувши, а тодї неслава твоя все буде на тобі.
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11Як золоті яблочка на прозорій срібній тарілцї, так слово, сказане до ладу.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12Як перстень золотий, й дорога прикраса, так мудрий докірник уважному уху.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13Чим у жнива снїжна прохолода, тим є вірний посланець тому, хто його послав; він приносить відраду душі свого пана.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14Як хмари й вітри без дощу, так чоловік, що голосно говорить про дарунки, яких не дає.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15Лагідність прихиляє ласку вельможних, і мягкий язик ломить тверду кістку.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16Коли знайшов ти мед, так їж до схочу, та гляди, щоб з переситу не довелось, його вернути.
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17Не вельми то вчащай до дому твого друга, а то переситиш його й станеш ненавистним.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18Що молот і меч та гострая стріла, те чоловік, що ложно сьвідчить на ближнього свого.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19Що зуб спорохнїлий та нога болюча, те саме надїя на невірного в день нужди.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20Роздягти в день холодний, й налити оцту в рану, — все одно, що сьпівати піснї зжуреному серцю.
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21Голоден ворог твій, ти хлїбом нагодуй; а хоче пити він, подай води напитись;
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22Тим бо збереш жарюче углє на голову йому, й Господь се нагородить тобі.
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23Північний вітер дощ наганяє, а потайний язик сердиті лиця робить.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24Лїпше жити в кутку на крівлї, нїж з жоною сварливою у широкій хатї.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25Як прихолодная вода душї у згазї, так добра звістка з далекої країни.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26Як скаломучений колодїзь чи криниця, так правий, що тремтить перед безбожним.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27Як нездорово їсти надто много меду, так добуватись слави — не є славою.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28Що місто отворене й без муру, те — чоловік, що не панує над духом своїм у мові.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.