箴言 14
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1智慧妇人建立家室； 愚妄妇人亲手拆毁。
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2行动正直的，敬畏耶和华； 行事乖僻的，却藐视他。
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3愚妄人口中骄傲，如杖责打己身； 智慧人的嘴必保守自己。
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4家里无牛，槽头干净； 土产加多乃凭牛力。
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5诚实见证人不说谎话； 假见证人吐出谎言。
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6亵慢人寻智慧，却寻不着； 聪明人易得知识。
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7到愚昧人面前， 不见他嘴中有知识。
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8通达人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是诡诈。
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9愚妄人犯罪，以为戏耍； 正直人互相喜悦。
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10心中的苦楚，自己知道； 心里的喜乐，外人无干。
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11奸恶人的房屋必倾倒； 正直人的帐棚必兴盛。
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12有一条路，人以为正， 至终成为死亡之路。
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13人在喜笑中，心也忧愁； 快乐至极就生愁苦。
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14心中背道的，必满得自己的结果； 善人必从自己 的行为得以知足 。
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15愚蒙人是话都信； 通达人步步谨慎。
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16智慧人惧怕，就远离恶事； 愚妄人却狂傲自恃。
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17轻易发怒的，行事愚妄； 设立诡计的，被人恨恶。
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18愚蒙人得愚昧为产业； 通达人得知识为冠冕。
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19坏人俯伏在善人面前； 恶人俯伏在义人门口。
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20贫穷人连邻舍也恨他； 富足人朋友最多。
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21藐视邻舍的，这人有罪； 怜悯贫穷的，这人有福。
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22谋恶的，岂非走入迷途吗？ 谋善的， 必得 慈爱和诚实。
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23诸般勤劳都有益处； 嘴上多言乃致穷乏。
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24智慧人的财为自己的冠冕； 愚妄人的愚昧终是愚昧。
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25作真见证的，救人性命； 吐出谎言的， 施行 诡诈。
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26敬畏耶和华的，大有倚靠； 他的儿女也有避难所。
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27敬畏耶和华就是生命的泉源， 可以使人离开死亡的网罗。
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28帝王荣耀在乎民多； 君王衰败在乎民少。
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29不轻易发怒的，大有聪明； 性情暴躁的，大显愚妄。
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30心中安静是肉体的生命； 嫉妒是骨中的朽烂。
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31欺压贫寒的，是辱没造他的主； 怜悯穷乏的，乃是尊敬主。
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32恶人在所行的恶上必被推倒； 义人临死，有所投靠。
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33智慧存在聪明人心中； 愚昧人心里所存的，显而易见。
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34公义使邦国高举； 罪恶是人民的羞辱。
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35智慧的臣子蒙王恩惠； 贻羞的仆人遭其震怒。
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.