Провербеле
Chapter 28
Cornilescu Bible (1924),…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Провербеле 28

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Чел рэу фуӂе фэрэ сэ фие урмэрит, дар чел неприхэнит ындрэзнеште ка ун леу тынэр.
1Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2Кынд есте рэскоалэ ынтр-о царэ, сунт мулць капь, дар ку ун ом причепут ши ынчеркат, домния дэйнуеште.
2Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3Ун ом сэрак каре апасэ пе чей обиждуиць есте ка о рупере де норь каре адуче липсэ де пыне.
3Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4Чей че пэрэсеск леӂя лаудэ пе чел рэу, дар чей че пэзеск леӂя се мыние пе ел.
4Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5Оамений дедаць ла рэу ну ынцелег че есте дрепт, дар чей че каутэ пе Домнул ынцелег тотул.
5Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6Май мулт прецуеште сэракул каре умблэ ын неприхэниря луй декыт богатул каре умблэ пе кэй сучите.
6Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7Чел че пэзеште леӂя есте ун фиу причепут, дар чел че умблэ ку чей десфрынаць фаче рушине татэлуй сэу.
7Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8Чине ышь ынмулцеште авуцииле прин добындэ ши камэтэ ле стрынӂе пентру чел че аре милэ де сэрачь.
8Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9Дакэ чинева ышь ынтоарче урекя ка сэ н-аскулте леӂя, кяр ши ругэчуня луй есте о скырбэ.
9Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10Чине рэтэчеште пе оамений фэрэ приханэ пе каля чя ря каде ын гроапа пе каре а сэпат-о, дар оамений фэрэ приханэ моштенеск феричиря.
10Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11Омул богат се креде ынцелепт, дар сэракул каре есте причепут ыл черчетязэ.
11Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12Кынд бируеск чей неприхэниць, есте о маре славэ, дар кынд се ыналцэ чей рэй, фиекаре се аскунде.
12Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13Чине ышь аскунде фэрэделеӂиле ну пропэшеште, дар чине ле мэртурисеште ши се ласэ де еле капэтэ ындураре.
13Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14Фериче де омул каре се теме неконтенит, дар чел че-шь ымпетреште инима каде ын ненорочире.
14Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15Ка ун леу каре рэкнеште ши ка ун урс флэмынд, аша есте чел рэу каре стэпынеште песте ун попор сэрак.
15Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16Ун воевод фэрэ причепере ышь ынмулцеште фаптеле де асуприре, дар чел че урэште лэкомия ышь лунӂеште зилеле.
16Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17Ун ом ал кэруй куӂет есте ынкэркат ку сынӂеле алтуя фуӂе пынэ ла гроапэ: нимень сэ ну-л опряскэ.
17Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18Чине умблэ ын неприхэнире гэсеште мынтуиря, дар чине умблэ пе доуэ кэй стрымбе каде ынтр-о гроапэ.
18Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19Чине ышь лукрязэ кымпул аре белшуг де пыне, дар чине аляргэ дупэ лукрурь де нимик аре белшуг де сэрэчие.
19Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20Ун ом крединчос есте нэпэдит де бинекувынтэрь, дар чел че вря сэ се ымбогэцяскэ репеде ну рэмыне непедепсит.
20Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21Ну есте бине сэ кауць ла фаца оаменилор; кяр пентру о букатэ де пыне поате ун ом сэ се дедя ла пэкат.
21Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22Ун ом пизмаш се грэбеште сэ се ымбогэцяскэ, ши ну штие кэ липса ва вени песте ел.
22Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23Чине мустрэ пе алций гэсеште май мултэ бунэвоинцэ пе урмэ декыт чел ку лимба лингушитоаре.
23Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24Чине фурэ пе татэл сэу ши пе мама са ши зиче кэ ну есте ун пэкат есте товарэш ку нимичиторул.
24Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25Чел лаком стырнеште чертурь, дар чел че се ынкреде ын Домнул есте сэтурат дин белшуг.
25Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26Чине се ынкреде ын инима луй есте ун небун, дар чине умблэ ын ынцелепчуне ва фи мынтуит.
26Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27Чине дэ сэракулуй ну дуче липсэ, дар чине ынкиде окий есте ынкэркат ку блестеме.
27Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28Кынд се ыналцэ чей рэй, фиекаре се аскунде, дар кынд пер ей, чей бунь се ынмулцеск.
28Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.