Proverbi 15
Diodati Bibbia 1885Translation
Diodati Bibbia 1885
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1La risposta dolce acqueta il cruccio; Ma la parola molesta fa montar l'ira.
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2La scienza adorna la lingua de' savi; Ma la bocca degli stolti sgorga follia.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3Gli occhi del Signore sono in ogni luogo; Riguardando i malvagi ed i buoni.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4La medicina della lingua è un albero di vita; Ma la sovversione che avviene per essa è simile ad un fracasso fatto dal vento.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5Lo stolto disdegna la correzion di suo padre; Ma chi osserva la riprensione diventerà avveduto.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6Nella casa del giusto vi sono di gran facoltà; Ma vi è dissipazione nell'entrate dell'empio.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7Le labbra de' savi spandono scienza; Ma non fa già così il cuor degli stolti.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8Il sacrificio degli empi è cosa abbominevole al Signore; Ma l'orazione degli uomini diritti gli è cosa grata.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9La via dell'empio è cosa abbominevole al Signore; Ma egli ama chi procaccia giustizia.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10La correzione è spiacevole a chi lascia la diritta via; Chi odia la riprensione morrà.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11L'inferno e il luogo della perdizione son davanti al Signore; Quanto più i cuori de' figliuoli degli uomini!
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12Lo schernitore non ama che altri lo riprenda, E non va a' savi.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13Il cuore allegro abbellisce la faccia; Ma per lo cordoglio lo spirito è abbattuto.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14Il cuor dell' uomo intendente cerca la scienza; Ma la bocca degli stolti si pasce di follia.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15Tutti i giorni dell'afflitto son cattivi; Ma chi è allegro di cuore è come in un convito perpetuo.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16Meglio vale poco col timor del Signore, Che gran tesoro con turbamento.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17Meglio vale un pasto d'erbe, ove sia amore, Che di bue ingrassato, ove sia odio.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18L'uomo iracondo muove contese; Ma chi è lento all'ira acqueta le risse.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19La via del pigro è come una siepe di spine; Ma la via degli uomini diritti è elevata.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20Il figliuol savio rallegra il padre; Ma l'uomo stolto sprezza sua madre.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21La follia è allegrezza al l'uomo scemo di senno; Ma l'uomo intendente cammina dirittamente.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22I disegni son renduti vani dove non è consiglio; Ma sono stabili dove è moltitudine di consiglieri.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23L'uomo riceve allegrezza della risposta della sua bocca; E quant' è buona una parola detta al suo tempo!
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24La via della vita va in su all'uomo intendente, Per ritrarsi dall'inferno che è a basso.
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
25Il Signore spianta la casa de' superbi; Ma stabilisce il confine della vedova.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26I pensieri malvagi son cosa abbominevole al Signore; Ma i detti che gli son piacevoli sono i puri.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27Chi è dato a cupidigia dissipa la sua casa; Ma chi odia i presenti viverà.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28Il cuor del giusto medita ciò che ha da rispondere; Ma la bocca degli empi sgorga cose malvage.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29Il Signore è lontano dagli empi; Ma egli esaudisce l'orazione de' giusti.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30La luce degli occhi rallegra il cuore; La buona novella ingrassa le ossa.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31L'orecchio che ascolta la riprensione della vita Dimorerà per mezzo i savi.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32Chi schifa la correzione disdegna l'anima sua; Ma chi ascolta la riprensione acquista senno.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33Il timor del Signore è ammaestramento di sapienza; E l'umiltà va davanti alla gloria.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.