Genesis 45
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Joseph could no longer control himself before all his attendants, and he cried out, “Send everyone away from me!” So none of them were with Joseph when he made himself known to his brothers.
1Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
2But he wept so loudly that the Egyptians heard him, and Pharaoh’s household soon heard of it.
2Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
3Joseph said to his brothers, “I am Joseph! Is my father still alive?” But they were unable to answer him, because they were terrified in his presence.
3И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
4Then Joseph said to his brothers, “Please come near me.” And they did so. “I am Joseph, your brother,” he said, “the one you sold into Egypt!
4А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
5And now, do not be distressed or angry with yourselves that you sold me into this place, because it was to save lives that God sent me before you.
5А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
6For the famine has covered the land these two years, and there will be five more years without plowing or harvesting.
6Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
7God sent me before you to preserve you as a remnant on the earth and to save your lives by a great deliverance.
7А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
8Therefore it was not you who sent me here, but God, who has made me a father to Pharaoh—lord of all his household and ruler over all the land of Egypt.
8И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
9Now return quickly to my father and tell him, ‘This is what your son Joseph says: God has made me lord of all Egypt. Come down to me without delay.
9Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
10You shall settle in the land of Goshen and be near me—you and your children and grandchildren, your flocks and herds, and everything you own.
10Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
11And there I will provide for you, because there will be five more years of famine. Otherwise, you and your household and everything you own will come to destitution.’
11И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
12Behold! You and my brother Benjamin can see that I, Joseph, am the one speaking with you.
12А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
13Tell my father about all my splendor in Egypt and everything you have seen. And bring my father down here quickly.”
13Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
14Then Joseph threw his arms around his brother Benjamin and wept, and Benjamin wept as they embraced.
14Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
15Joseph kissed each of his brothers as he wept over them. And afterward his brothers talked with him.
15И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
16When the news reached Pharaoh’s house that Joseph’s brothers had come, Pharaoh and his servants were pleased.
16И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
17Pharaoh said to Joseph, “Tell your brothers, ‘Do as follows: Load your animals and return to the land of Canaan.
17и рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
18Then bring your father and your families and return to me. I will give you the best of the land of Egypt, and you shall eat from the fat of the land.’
18па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
19You are also directed to tell them: ‘Take wagons from the land of Egypt for your young children and your wives, and bring your father and come back.
19А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
20But pay no regard to your belongings, for the best of all the land of Egypt is yours.’”
20а на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
21So the sons of Israel did as they were told. Joseph gave them wagons as Pharaoh had instructed, and he also gave them provisions for their journey.
21И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
22He gave new garments to each of them, but to Benjamin he gave three hundred shekels of silver and five sets of clothes.
22И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
23And he sent to his father the following: ten donkeys loaded with the best of Egypt, and ten female donkeys loaded with grain and bread and provisions for his father’s journey.
23А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
24Then Joseph sent his brothers on their way, and as they were leaving, he said to them, “Do not quarrel on the way!”
24Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
25So the brothers went up out of Egypt and came to their father Jacob in the land of Canaan.
25Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
26“Joseph is still alive,” they said, “and he is ruler over all the land of Egypt!” But Jacob was stunned, for he did not believe them.
26И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
27However, when they relayed all that Joseph had told them, and when he saw the wagons that Joseph had sent to carry him back, the spirit of their father Jacob was revived.
27Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
28“Enough!” declared Israel. “My son Joseph is still alive! I will go to see him before I die.”
28и рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.