Genesis 45
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Joseph could not refrain himself before all them that stood by him; and he cried: 'Cause every man to go out from me.' And there stood no man with him, while Joseph made himself known unto his brethren.
1Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
2And he wept aloud; and the Egyptians heard, and the house of Pharaoh heard.
2Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
3And Joseph said unto his brethren: 'I am Joseph; doth my father yet live?' And his brethren could not answer him; for they were affrighted at his presence.
3И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
4And Joseph said unto his brethren: 'Come near to me, I pray you.' And they came near. And he said: 'I am Joseph your brother, whom ye sold into Egypt.
4А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
5And now be not grieved, nor angry with yourselves, that ye sold me hither; for God did send me before you to preserve life.
5А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
6For these two years hath the famine been in the land; and there are yet five years, in which there shall be neither plowing nor harvest.
6Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
7And God sent me before you to give you a remnant on the earth, and to save you alive for a great deliverance.
7А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
8So now it was not you that sent me hither, but God; and He hath made me a father to Pharaoh, and lord of all his house, and ruler over all the land of Egypt.
8И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
9Hasten ye, and go up to my father, and say unto him: Thus saith thy son Joseph: God hath made me lord of all Egypt; come down unto me, tarry not.
9Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
10And thou shalt dwell in the land of Goshen, and thou shalt be near unto me, thou, and thy children, and thy children's children, and thy flocks, and thy herds, and all that thou hast;
10Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
11and there will I sustain thee; for there are yet five years of famine; lest thou come to poverty, thou, and thy household, and all that thou hast.
11И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
12And, behold, your eyes see, and the eyes of my brother Benjamin, that it is my mouth that speaketh unto you.
12А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
13And ye shall tell my father of all my glory in Egypt, and of all that ye have seen; and ye shall hasten and bring down my father hither.'
13Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
14And he fell upon his brother Benjamin's neck, and wept; and Benjamin wept upon his neck.
14Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
15And he kissed all his brethren, and wept upon them; and after that his brethren talked with him.
15И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
16And the report thereof was heard in Pharaoh's house, saying: 'Joseph's brethren are come'; and it pleased Pharaoh well, and his servants.
16И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
17And Pharaoh said unto Joseph: 'Say unto thy brethren: This do ye: lade your beasts, and go, get you unto the land of Canaan;
17и рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
18and take your father and your households, and come unto me; and I will give you the good of the land of Egypt, and ye shall eat the fat of the land.
18па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
19Now thou art commanded, this do ye: take you wagons out of the land of Egypt for your little ones, and for your wives, and bring your father, and come.
19А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
20Also regard not your stuff; for the good things of all the land of Egypt are yours.'
20а на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
21And the sons of Israel did so; and Joseph gave them wagons, according to the commandment of Pharaoh, and gave them provision for the way.
21И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
22To all of them he gave each man changes of raiment; but to Benjamin he gave three hundred shekels of silver, and five changes of raiment.
22И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
23And to his father he sent in like manner ten asses laden with the good things of Egypt, and ten she-asses laden with corn and bread and victual for his father by the way.
23А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
24So he sent his brethren away, and they departed; and he said unto them: 'See that ye fall not out by the way.'
24Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
25And they went up out of Egypt, and came into the land of Canaan unto Jacob their father.
25Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
26And they told him, saying: 'Joseph is yet alive, and he is ruler over all the land of Egypt.' And his heart fainted, for he believed them not.
26И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
27And they told him all the words of Joseph, which he had said unto them; and when he saw the wagons which Joseph had sent to carry him, the spirit of Jacob their father revived.
27Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
28And Israel said: 'It is enough; Joseph my son is yet alive; I will go and see him before I die.'
28и рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.