Genesis 41
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After two years Pharao had a dream. He thought he stood by the river,
1А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2Out of which came up seven kine, very beautiful and fat: and they fed in marshy places.
2И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3Other seven also came up out of the river, ill favoured, and leanfleshed: and they fed on the very bank of the river, in green places:
3И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4And they devoured them, whose bodies were very beautiful and well conditioned. So Pharao awoke.
4И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5He slept again, and dreamed another dream: Seven ears of corn came up upon one stalk full and fair:
5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6Then seven other ears sprung up thin and blasted,
6а иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7And devoured all the beauty of the former. Pharao awaked after his rest:
7па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8And when morning was come, being struck with fear, he sent to all the interpreters of Egypt, and to all the wise men: and they being called for, he told them his dream, and there was not any one that could interpret it.
8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9Then at length the chief butler remembering, said: I confess my sin:
9Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10The king being angry with his servants, commanded me and the chief baker to be cast into the prison of the captain of the soldiers:
10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11Where in one night both of us dreamed a dream foreboding things to come.
11уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12There was there a young man a Hebrew, servant to the same captain of the soldiers: to whom we told our dreams,
12А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13And we heard what afterwards the event of the thing proved to be so. For I was restored to my office: and he was hanged upon a gibbet.
13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14Forthwith at the king’s command, Joseph was brought out of the prison, and they shaved him, and changing his apparel, brought him in to him.
14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15And he said to him: I have dreamed dreams, and there is no one that can expound them: Now I have heard that thou art very wise at interpreting them.
15А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16Joseph answered: Without me, God shall give Pharao a prosperous answer.
16А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17So Pharao told what he had dreamed: Methought I stood upon the bank of the river,
17И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18And seven kine came up out of the river exceeding beautiful and full of flesh: and they grazed on green places in a marshy pasture.
18И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19And behold, there followed these, other seven kine, so very ill favoured and lean, that I never saw the like in the land of Egypt:
19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20And they devoured and consumed the former,
20И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21And yet gave no mark of their being full: but were as lean and ill favoured as before. I awoke, and then fell asleep again,
21и кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22And dreamed a dream: Seven ears of corn grew upon one stalk, full and very fair.
22Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23Other seven also thin and blasted, sprung of the stock:
23а иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24And they devoured the beauty of the former: I told this dream to the conjecturers, and there is no man that can expound it.
24И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25Joseph answered: The king’s dream is one: God hath shewn to Pharao what he is about to do.
25А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26The seven beautiful kine, and the seven full ears, are seven years of plenty: and both contain the same meaning of the dream.
26Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27And the seven lean and thin kine that came up after them, and the seven thin ears that were blasted with the burning wind, are seven years of famine to come:
27А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28Which shall be fulfilled in this order:
28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29Behold, there shall come seven years of great plenty in the whole land of Egypt:
29Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30After which shall follow other seven years of so great scarcity, that all the abundance before shall be forgotten: for the famine shall consume all the land,
30А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31And the greatness of the scarcity shall destroy the greatness of the plenty.
31те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32And for that thou didst see the second time a dream pertaining to the same thing: it is a token of the certainty, and that the word of God cometh to pass, and is fulfilled speedily.
32А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33Now therefore let the king provide a wise and industrious man, and make him ruler over the land of Egypt:
33Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34That he may appoint overseers over all the countries: and gather into barns the fifth part of the fruits, during the seven fruitful years,
34И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35That shall now presently ensue: and let all the corn be laid up under Pharao’s hands and be reserved in the cities.
35нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36And let it be in readiness, against the famine of seven years to come, which shall oppress Egypt, and the land shall not be consumed with scarcity.
36да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37The counsel pleased Pharao and all his servants.
37И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38And he said to them: Can we find such another man, that is full of the spirit of God?
38И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39He said therefore to Joseph: Seeing God hath shewn thee all that thou hast said, can I find one wiser and one like unto thee?
39Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40Thou shalt be over my house, and at the commandment of thy mouth all the people shall obey: only in the kingly throne will I be above thee.
40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41And again Pharao said to Joseph: Behold, I have appointed thee over the whole land of Egypt.
41И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42And he took his ring from his own hand, and gave it into his hand: and he put upon him a robe of silk, and put a chain of gold about his neck.
42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43And he made him go up into his second chariot, the crier proclaiming that all should bow their knee before him, and that they should know he was made governor over the whole land of Egypt.
43и посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44And the king said to Joseph: I am Pharao; without thy commandment no man shall move hand or foot in all the land of Egypt.
44И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45And he turned his name, and called him in the Egyptian tongue, The saviour of the world. And he gave him to wife Aseneth the daughter of Putiphare priest of Heliopolis. Then Joseph went out to the land of Egypt:
45И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46(Now he was thirty years old when he stood before king Pharao) and he went round all the countries of Egypt.
46А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47And the fruitfulness of the seven years came: and the corn being bound up into sheaves was gathered together into the barns of Egypt.
47И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48And all the abundance of grain was laid up in every city.
48И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49And there was so great abundance of wheat, that it was equal to the sand of the sea, and the plenty exceeded measure.
49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50And before the famine came, Joseph had two sons born: whom Aseneth the daughter of Putiphare priest of Heliopolis bore unto him.
50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51And he called the name of the firstborn Manasses, saying: God hath made me to forget all my labours, and my father’s house.
51И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52And he named the second Ephraim, saying: God hath made me to grow in the land of my poverty.
52А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53Now when the seven years of the plenty that had been in Egypt were past:
53Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54The seven years of scarcity, which Joseph had foretold, began to come: and the famine prevailed in the whole world, but there was bread in all the land of Egypt.
54и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55And when there also they began to be famished, the people cried to Pharao for food. And he said to them: Go to Joseph: and do all that he shall say to you.
55Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56And the famine increased daily in all the land: and Joseph opened all the barns, and sold to the Egyptians: for the famine had oppressed them also.
56И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57And all provinces came into Egypt, to buy food, and to seek some relief of their want.
57И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.