Genesis 34
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Dina the daughter of Lia went out to see the women of that country.
1А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
2And when Sichem the son of Hemor the Hevite, the prince of that land, saw her, he was in love with her: and took her away, and lay with her, ravishing the virgin.
2А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
3And his soul was fast knit unto her, and whereas she was sad, he comforted her with sweet words.
3И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
4And going to Hemor his father, he said: Get me this damsel to wife.
4И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
5But when Jacob had heard this, his sons being absent, and employed in feeding the cattle, he held his peace till they came back.
5А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
6And when Hemor the father of Sichem was come out to speak to Jacob,
6А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
7Behold his sons came from the field: and hearing what had passed, they were exceeding angry, because he had done a foul thing in Israel, and committed an unlawful act, in ravishing Jacob’s daughter,
7А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
8And Hemor spoke to them: The soul of my son Sichem has a longing for your daughter: give her him to wife:
8Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
9And let us contract marriages one with another: give us your daughters and take you our daughters,
9И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
10And dwell with us: the land is at your command, till, trade, and possess it.
10Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
11Sichem also said to her father and to her brethren: Let me find favour in your sight: and whatsoever you shall appoint I will give.
11И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
12Raise the dowry, and ask gifts, and I will gladly give what you shall demand: only give me this damsel to wife.
12Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
13The sons of Jacob answered Sichem and his father deceitfully, being enraged at the deflowering of their sister:
13А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
14We cannot do what you demand, nor give our sister to one that is uncircumcised, which with us is unlawful and abominable.
14И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
15But in this we may be allied with you, if you will be like us, and all the male sex among you be circumcised:
15Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
16Then will we mutually give and take your daughters, and ours: and we will dwell with you, and will be one people:
16Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
17But if you will not be circumcised, we will take our daughter and depart:
17Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
18Their offer pleased Hemor, and Sichem his son:
18И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
19And the young man made no delay, but forthwith fulfilled what was required, for he loved the damsel exceedingly, and he was the greatest man in all his father’s house.
19И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
20And going into the gate of the city they spoke to the people:
20И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
21These men are peaceable and willing to dwell with us: let them trade in the land, and till it, which being large and wide wanteth men to till it: we shall take their daughters for wives, and we will give them ours.
21Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
22One thing there is for which so great a good is deferred: We must circumcise every male among us, following the manner of the nation.
22Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
23And their substance, and cattle, and all that they possess, shall be ours: only in this let us condescend, and by dwelling together, we shall make one people.
23Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
24And they all agreed, and circumcised all the males.
24И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
25And behold the third day, when the pain of the wound was greatest, two of the sons of Jacob, Simeon and Levi, the brothers of Dina, taking their swords, entered boldly into the city, and slew all the men:
25А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
26And they killed also Hemor and Sichem, and took away their sister Dina, out of Sichem’s house.
26Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
27And when they were gone out, the other sons of Jacob came upon the slain; and plundered the city in revenge of the rape.
27Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
28And they took their sheep and their herds and their asses, wasting all they had in their houses and in the fields.
28И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
29And their children and wives they took captive,
29И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
30And when they had boldly perpetrated these things, Jacob said to Simeon and Levi: You have troubled me, and made me hateful to the Chanaanites and Pherezites, the inhabitants of this land: we are few: they will gather themselves together and kill me; and both I, and my house, shall be destroyed.
30А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
31They answered: Should they abuse our sister as a strumpet?
31А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.