Genesis 37
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Jacob dwelt in the land of Chanaan wherein his father sojourned.
1А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.
2And these are his generations: Joseph, when he was sixteen years old, was feeding the flock with his brethren, being but a boy: and he was with the sons of Bala and of Zelpha his father’s wives: and he accused his brethren to his father of a most wicked crime.
2Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.
3Now Israel loved Joseph above all his sons, because he had him in his old age: and he made him a coat of divers colours.
3А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
4And his brethren seeing that he was loved by his father, more than all his sons, hated him, and could not speak peaceably to him.
4А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.
5Now it fell out also that he told his brethren a dream, that he had dreamed: which occasioned them to hate him the more.
5Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
6And he said to them: Hear my dream which I dreamed.
6Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:
7I thought we were binding sheaves in the field: and my sheaf arose as it were, and stood, and your sheaves standing about, bowed down before my sheaf.
7Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.
8His brethren answered: Shalt thou be our king? or shall we be subject to thy dominion? Therefore this matter of his dreams and words ministered nourishment to their envy and hatred.
8Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
9He dreamed also another dream, which he told his brethren, saying: I saw in a dream, as it were the sun, and the moon, and eleven stars worshipping me.
9После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.
10And when he had told this to his father and brethren, his father rebuked him, and said: What meaneth this dream that thou hast dreamed? shall I and thy mother, and thy brethren worship thee upon the earth?
10А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
11His brethren therefore envied him: but his father considered the thing with himself.
11И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
12And when his brethren abode in Sichem feeding their father’s flocks,
12А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,
13Israel said to him: Thy brethren feed the sheep in Sichem: come, I will send thee to them. And when he answered:
13рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.
14I am ready: he said to him: Go, and see if all things be well with thy brethren, and the cattle: and bring me word again what is doing. So being sent from the vale of Hebron, he came to Sichem:
14А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.
15And a man found him there wandering in the field, and asked what he sought.
15И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?
16But he answered: I seek my brethren; tell me where they feed the flocks.
16А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?
17And the man said to him: They are departed from this place: for I heard them say: Let us go to Dothain. And Joseph went forward after his brethren, and found them in Dothain.
17А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
18And when they saw him afar off, before he came nigh them, they thought to kill him.
18А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
19And said one to another: Behold the dreamer cometh.
19и рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.
20Come, let us kill him, and cast him into some old pit: and we will say: Some evil beast hath devoured him: and then it shall appear what his dreams avail him:
20Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.
21And Ruben hearing this, endeavoured to deliver him out of their hands, and said:
21Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.
22Do not take away his life, nor shed his blood: but cast him into this pit, that is in the wilderness, and keep your hands harmless: now he said this, being desirous to deliver him out of their hands and to restore him to his father.
22И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.
23And as soon as he came to his brethren, they forthwith stript him of his outside coat, that was of divers colours:
23И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
24And cast him into an old pit, where there was no water.
24И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.
25And sitting down to eat bread, they saw some Ismaelites on their way coming from Galaad, with their camels, carrying spices, and balm, and myrrh to Egypt.
25После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
26And Juda said to his brethren: What will it profit us to kill our brother, and conceal his blood?
26И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?
27It is better that he be sold to the Ismaelites, and that our hands be not defiled: for he is our brother and our flesh. His brethren agreed to his words.
27Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.
28And when the Madianite merchants passed by, they drew him out of the pit, and sold him to the Ismaelites, for twenty pieces of silver: and they led him into Egypt.
28Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
29And Ruben, returning to the pit, found not the boy:
29А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,
30And rending his garments he went to his brethren, and said: The boy doth not appear and whither shall I go?
30па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?
31And they took his coat, and dipped it in the blood of a kid, which they had killed:
31Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
32Sending some to carry it to their father, and to say: This we have found: see whether it be thy son’s coat, or not.
32па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.
33And the father acknowledging it, said: It is my son’s coat, an evil wild beast hath eaten him, a beast hath devoured Joseph.
33А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
34And tearing his garments, he put on sackcloth, mourning for his son a long time.
34И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
35And all his children being gathered together to comfort their father in his sorrow, he would not receive comfort, but said: I will go down to my son into hell, mourning. And whilst he continued weeping,
35И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
36The Madianites sold Joseph in Egypt to Putiphar, an eunuch of Pharao, captain of the soldiers.
36А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.